Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х. С. 91

верљиви спис из кога се види да су Немци гуралж грофа Берхтолда у рат против Србије.

„Крајем јуна дошао сам у Кил, пише овај пољски кнез из Шлеске, по наредби царевој. А само неколико недеља пре тога мене су изабрали у Оксфорду за почаснога доктора књижевности. На царској лађи „Метеору“ сазнали смо за смрт надвојводе. Цар је жалио што је његов труд да Фрању“ Фердинанда придобије за своје планове био узалудан. Ја не знам да ли је у Конопишту био утврђен нарочити план за активну политику противу Србије...“

„Како ја нисам био упућен у намере и догађаје у Бечу, ја нисам давао велику важност овом приликом догађају у Сарајеву. Доцније сам запазио да су аустриски племићи били врло расположени. На „Метеору“, међу осталима, био је царев. званица и гроф Феликс Тун. Он је за цело време пловидбе по мору лежао у својој кабини, мучила га је морска болест, иако је време било мирно и лепо. Кад је дошла вест из Сарајева, он је одједном оздравио; излечили су га или страх или радост.“

„Кад сам се вратио у Берлин, видео сам се са канцеларом, и рекао сам му да сматрам да се наш спољњи положај знатно поправио, јер смо у бољим односима с Енглеском него што смо одавно били, а у Француској су на влади помирљиви људи. Бетман Холвег као да није био мога мишљења, и жалио се да се Русија оружа. Ја сам га разуверавао, тврдећи да Русија нема интереса ла напада Немачку; такав напад не би никад ни Енглези ни Французи подржавали, јер оба народа хоће мир. Кад сам дошао код Цимермана, који је заступао Министра Иностраних Дела, он ми каза да Русија повећава војску за 900.000 људи. Цимерман је говорио тако да је било јасно да су љути на Русе, који се „свуда испречавају“. Говорио ми јеио привредним тешкоћама. Али, нико ми не рече да је Молтке (шеф Главнога Немачкога Генералштаба) тражио рат; али речено ми је да је Чиршки био