Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

92 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

оштро укорен што ЈЕ световао вену умереност према Србији.“

· „Из Шлеске сам се вратио у Лондон: На путу за Лондон задржао сам се кратко време у Берлину, и: ту сам чуо да се Аустрија спрема против Србије, „да учини крај тешкоме положају... Доцније, ја сам се уверио да је на седници од 5. јула, у Потсдаму, "одобрен захтев бечки, чак и на случај да то.доведе до- рата са Русијом. Тако је био обавештен аустроугарски амбасадор у Лондону, гроф Менсдорф.:.“

„У то доба добио сам упутства из Берлина да гледам свакојако да добијем енглеску штампу да пише у пријатељском духу, ако би Аустрија задала последњи ударац великосрпској пропаганди, и да «спречим личним утицајем да јавно мнење буде непријатељско према Аустрији...

Кнез Лихновски је телеграфисао у Берлин. и саветовао да се у Бечу препоручи умереност, пошто рат неће бити локализован. На то су му из Берлина одговорили: што Немачка буде чвршће уз Аустрију, "то ће и Русија брже и лакше попустити.

Шеф кабинета Министра Иностраних Дела, гроф Хојош, донео је писмо цара Фрање Јосифа и усмено је изложио Бетману. Холвегу и Цимерману, подсекретару за спољње послове, цео план Аустро„Угарске за деобу Србије. Око ове мисије грофа Хојоша, поверљива човека грофа Берхтолда, било је доцније много вике. Аустро-угарска влада се правдала да она никад није помишљала на светски рат, нити да је мислила да Србију распарчава. Објављена документа утврђују да је, на дан 5. јула 1914. држан савет у Бечу, када је то утврђено, и да гроф Хојош није у Берлину давао своје лично мишљење, него мишљење целе бечке владе.

Гроф Сегењи-Мариш, аустро-угарски посланик у Берлину, предао је цару Виљему [1 писмо Фрање „Јосифа на дан 5. јула у Новом Двору, и имао је овакав разговор са царем Виљемом.

„По мишљењу његову (цара Виљема) не треба дуго чекати, већ треба радити против Србије. Ру-