Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 93

сија ће: по свој прилици бити непријатељски распо-

ложена, али он (цар) је годинама нато био спреман,

и ми (Аустро-Угарска) можемо бити уверени да ће_ Немачка, чак ако би дошло до рата између Ау-

стро-Угарске и Русије, по својој савезничкој верно-

сти, бити на нашој страни. Према садашњем стању

ствари Русија није још спремна за рат, и она ће: добро промислити пре него што прибегне оружју.

Али, она ће сигурно наоштрити противу нас друге силе Тројнога Споразума и разбуктати ватру на Балкану. Он (цар) разуме добро цара (Фрању Јо-

сифа), који је добро познат са своје мирољубиво-

сти, због чега му је тешко одлучити се да уђе у

Србију; али ако увидимо да збиља постоји потреба.

за акцију противу те земље, он (цар Виљем) би

жалио ако бисмо ми пропустили овако повољну прилику без икакве користи.“

Око овога телеграма било је велике вике. Немачка је хтела да обеснажи и отклони један јак доказ да је Немачка већ тада имала на уму европски рат. И она и други у Аустрији хтели су да покажу да је аустро-угарски посланик у Берлину овај разговор неверно саопштио у Беч. Многи списи, а нарочито мемоари немачких аутора, утврђују да је аустро-угарски амбасадор говорио само оно-што је чуо из уста самога цара Виљема, т. ј. „да Аустрија не може мирно гледати како се с оне стране њене границе агитира противу ње, и да је требало од срца рећи Аустро-Угарској да Немачка дели њено мишљење у погледу сваке акције противу Србије којом би се учинио крај „агитацији противу опстанка Монархије,“ Е

Наћиће се полако још и других података о овоме; све није још објављено. Овде ћемо додати само још један разговор.

Истога дана, 5. јула 1914. када је овај аустроугарски амбасадор имао састанак са немачким канцеларом Бетманом Холвегом, коме је предао Берхтолдов мемоар, и са царем, коме је предао својеручно. писмо Фрање Јосифа, шеф аустро-угарскога Глав-