Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

594 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

нога Генералнога Штаба Конрад имао је разговор “са царем. Он говори цару опет за рат са Србијом и убеђује га овако:

— Рат са Србијом је неизбежан; то ће довести и напад Русије противу нас.

— Хоће, али за тај случај Немачка је са нама.

— Јесте ли ви сигурни у Немачку... Јер, кад је ерцхерцог Фрања Фердинанд питао у Конопишту цара Виљема (14. јуна 1914.) да ли ће Аустро-Угарска моћи рачунати на немачку помоћ без резерве, Виљем П је одговорио доста неодређено.

— А ако Немачка одговори да ће бити са 'намаг Хоћемо ли онда заратити на Србијуг

— У томе случају да, завршио је цар Фрања.

3. Рат Србији и Русији.

Цар Виљем је о овој ствари говорио са немачким канцеларом и сутра-дан отпутовао на пут по Северноме Мору, али тек пошто је обавестио и „фон Капела,тадашњегазаступника адмирала фон Тирпица, министра марине и заступника шефа Гл. Ге'нералштаба грофа Валдерсеа (Молтке је био у Карловим Варима) о целој ствари. У Беч се вратио и гроф Хојош-са порукама из Берлина, које су, како каже нарочито Кауцки, биле утврђене на састанку у Потсдаму 5. јула 1914. Те су поруке биле: рат "Србији, па и Русији, ако устане у њену одбрану. Аустро-угарски посланик у Берлину потврђује то својом депешом од 6. јула: „Ја сам у разговору утврдио да и канцелар, као и његов господар, сматрају неодложни напад на Србију као најсигурније и најбоље решење наших тешкоћа на Балкану.“

Гроф Берхтолд је 7. јула 1914. сазвао министарски савет, коме је сам председавао. Присутни «су били: председник аустриске владе гроф Штирк, председник угарске владе гроф Тиса, заједнички министар финансија Билински, министар војни Кро"батин, шеф Гл. Генералштаба Хецендорф, контра„адмирал Кајлер, деловођа гроф Хојош. На дневном