Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х. С. 95

реду је било: босанске прилике и дипломатска акција против Србије.

Заједнички министар иностраних дела Берх-толд је отворио седницу једним краћим излагањем“ прилика у Босни и мера које су предузете, и изјавио „да је можда дошло време да се Србија физичком снагом онеспособи за навек као сила“. Он је додао да је ступио у везу са Немачком, и да је отуда добио најбоља уверавања да ће Немачка помагати без резерве Аустро-Угарску на случај рата са Србијом.

— Ја се не варам, завршио је он, да би рат са Србијом могао довести и до рата са Русијом. Али Русија води данас политику која има за крајњи циљ савез балканских држава, — рачунајући ту и Румунију, — који се може у згодноме часу окренути противу Монархије... И зато би логично било да то на време предупредимо, а у првоме реду да се обрачунамо сада са Србијом, јер, ако се то остави, може бити и доцкан.

Угарски председник владе Тиса је говорио да увиђа, да се положај знатно изменио током истраге у Сарајеву и због писања српске штампе. По њему је сад рат противу Србије могућан, али не мисли да је рат по сваку цену и без дипломатског припремања добар. :

—- Ја не бих никад пристао да се изненадно нападне Србија, без претходне дипломатске акције, а мени се чини да се то намерава и да је, на жалост, 0 томе у Берлину и гроф Хојош говорио... Зато сам ја да се Србији постави ултиматум с условима који су изводљиви; ако их Србија прими, онда је сјајан успех, ако их не прими, онда се може говорити о рату... Ја морам нагласити у томе случају, као председник угарске владе, да наш циљ не може бити никаква анексија ма и једног дела Србије, нити њено уништење, јер ће Русија на живот и смрт бити против тога. А није ствар Немачке да одлучује хоћемо ли или не ратовати са Србијом...

Тиса се бојао Румуније, а питање уласка Бу-