Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

96 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

гарске у Тројни Савез није било још свршено, као ни држање Турске.

Председник аустриске владе Штирк, човек који је био увек за одлагање, сад је био мишљења да треба овога пута ући у рат са Србијом, јер сва досадашња акција противу ње није донела никакве користи Монархији. :

= Да ли ће се Србија напасти изненада или не,-то је за нас један детаљ: главно је одлучити шта ће да се ради... али ма шта да се ради, мораће се доћи до рата, који тражи „непремено“ земаљски поглавар за Босну, генерал Потиорек.

И министар за Босну, Билински, био је за рат:

— Пре а после, до тога мора доћи... Последњи догађаји у Босни показују да су сви Срби огорчени, тако да је данас тешко рећи који су Срби лојални а који нису... Једино средство да се ствари среде јесте у томе да се одлучи да ли великосрпска идеја има будућности или не... Гроф Тиса се вара ако мисли да би нови ултиматум. донео неке вајде. Ултиматум који смо прошле године (у октобру 1913., а поводом заузећа стратегиских тачака у Арбанији) упутили Србији, само је погоршао наш положај, и јаче озлоједио Србе у Босни противу нас. У Босни сви говоре да ће доћи краљ Петар и да ће земљу ослободити. Сила може нешто учинити, али дипломатски успех ништа.

И министар војни Кробатин био је за рат, али с оваквом резервом:

·— „„Сад је најбољи тренутак за рат; у будућности ће се прилике изменити, и то противу нас... Јапанско-руски рат, балкански ратови, започети су без објаве рата. Засада би требало мобилизирати војску само против Србије, а с општом мобилизацијом причекати кад се буде видело шта ће Русија радити... Оваква прилика се може непоновити, зато је треба: искористити. Србији послати ултиматум тек пошто се изврши потпуна мобилизација.

После ових говора настао је претрес о томе: шта да се ради са Србијом после успешнога рата.