Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

98 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

због догађаја са Фрањом Фердинандом и његовом супругом; он га је сматрао као добра војника, али рђава администратора.

Министар за Босну, Билински, изјавио је да је он већ конферисао са шефовима босанских партија, и дошао је до закључка да не би требало сада распуштати босански сабор, јер би се политички много изгубило. Узбуђење је велико и седнице се не могу држати, него ће се одложити до септембра. Тада ће се на кратко време сабор сазвати, па ће се моћи, ваљда, изгласати буџет и откупнина за кметове. «Све то зависи у првоме реду од Данила Димовића, да ли ће он моћи задржати у рукама вођство влади пријатељски наклоњених Срба, и на тај начин одржати и владину већину. Чим се седнице одложе, чланови Сабора губе имунитет, те генерал Потиорек може да ради са њима што хоће... Билински је завршио говор на овој седници предлажући низ других мера, а нарочито затварање „Просвјете“, српских новчаних завода, привредних установа, итд.

Чим је седница завршена, гроф Берхтолд је упутио цару у Ишл телеграм и известио га у кратко о свему што је на њој претресано, а сутра-дан, 8. јула, ишао је у Ишл, да лично цару реферише о свему.

4. Игра са миром.

Представници Србије на страни, у то време, обавештавали су владу у Београду о изгледима за будућност, који нису били повољни.

Посланик у Бечу обавештава 2. јула 1914. Београд о своме разговору у Министарству Иностраних Дела, где га први шеф секције уверава да нико "не оптужује ни краљевину Србију, ни српску владу, ни цео српски народ за догађај у Сарајеву, већ само оне који подржавају великосрпске планове и раде на остварењу великосрпске идеје. Али, у брзо затим, посланик мора да шаље у Београд овакав извештај:

„Узбуђење које је произвео сарајевски атентат