Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 99

траје још непрестано у меродавним круговима. И ако је цар упутио председницима влада аустриске и угарске и заједничкоме министру финансија, Г. Билинском, једно помирљиво писмо, не може се ипак одредити какво ће држање заузети заједничка влада према нама. За њих је једна ствар јасна: са доказима или без доказа атентат је спреман у Београду, они морају једном за свагда да расправе питање о т.зв. великосрпској пропаганди у Хапсбуршкој Монархији. Још није решено на какав ће они начин то решити и каква ће средства употребити да до тога циља дођу; о томе се сада решава нарочито у високим католичким и војничким круговима, Одлука неће сигурно бити донесена пре него што се сазна шта је истражни суд нашао у Сарајеву. Према ономе што се буде нашло донеће се одлука.“

„У томе погледу Аустро-Угарска ће имати да изабере једно између ова два решења: или да сарајевски злочин сматра као једно своје домаће зло, али и као злочин који треба судити према нађеним доказима, тражећи од Србије да јој у томе циљу помогне како кривци не би могли измаћи од најстрожије казне; или да од сарајевскога атентата направи пансрпску, југословенску и панславистичку заверу, са свима ознакама мржње према Словенима, мржње која је досада била скривана. Има више знакова да меродавни кругови упућују на ово друго решење, и зато треба бити готов за одбрану. На случај да буде узето прво решење, што би био доказ велике мудрости, требало би га примити потпуно.“

Европска дипломатија и штампа већ су се почеле, озбиљно и све више, узрујавати гласовима из Беча да ће бити рата, иако је цар Фрања Јосиф био упутио оно, нарочито срачунато помирљиво писмо грофу Тиси, Штирку и Билинском, тврдећи да, ако има заведених Срба, нису сви Срби криви за догађај у Сарајеву. Ни исто тако онај срачунати умирујући говор грофа Тисе у угарском сабору, ни његови чланци у Реза Нтар-у и у Резгег Шоуд-у,

75