Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 155.

цима са намером отцепљења извесних крајева Монархије. -— Србија је средиште агитације, тамо се стварају јавна и тајна удружења, у којима има официра и чиновника, који раде тај посао. Српска. штампа је у њиховим рукама, и сваки дан припремају народ на буну против Аустрије. Српски агенти пролазе кроз пограничне крајеве Аустро-Угарске и сеју мржњу противу ње. Заверенички дух српских политичара се, после балканских ратова, појачао; рад четничких организација из Маћедоније сад се креће ка Аустро-Угарској. Влада српска није ништа против тога предузела иако јој је од 31. марта 1909. то била дужност. — Влада Аустро-Угарска се досада великодушно држала у уверењу да ћеу Београду то увидети, нарочито после Букурешкога Уговора, када је Србија постала јако повећана и када је Аустро-Угарска то примила. Али, то није имало успеха; српска Краљевина је и даље пуштала да се врши пропаганда у њеноме суседству, докле није довела до сарајевскога атентата, који је припремљен у“ Београду. МИ да би спречила покрет који прети да запали све крајеве у Монархији и доведе у опасност и безбедност и териториалну целокупност Аустро-Угарске Монархије, она се решила на нове и хитне кораке у Београду. Она то чини у нади да ће са њом бити сви цивилизовани народи, који не одобравају да краљоубиство постане оружје у политичкој борби, и који желе да Београд не буде стално средиште смутњи“.

Уз овај добро познати коментар влада аустроугарска је додала један подсгтник, а у исто време једанаест прилога уза њ. У прилозима је цео оптужни материал. У првом прилогу су изводи из београдских листова од августа 1910. до маја 1914, у другом прилогу су главни изводи из књиге 274родна Одбрана, издање средишњега одбора Н. 9. (1911., Београд); у трећем прилогу је извод из извештаја Друштва „Душан Силни“, соколског удружења у Крагујевцу, о раду за 1912-1913. годину; у четвртом прилогу су изводи из Српских Новина-