Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

156 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

«видовдански број 1914. год.), којима је приложен проглас Лародне Одбране на све Србе, Хрвате и Словенце; у петом прилогу су искази сведока Трифка Крстановића о Народној Одбрани, који је сведочио противу Принципа, Чабриновића, Чубриловића и другова (овај прилог је највећи и допуњен је полициским извештајима босанских и пограничних аустро-угарских власти); у шестом и седмом прилогу су опет наводи о радљивости Народне Одбране на Дрини и дуж целе границе б6осанске, у осмом прилогу су изложени резултати истраге о сарајевском атентату, по којима се сва кривица приписује Србији; у деветом прилогу су изводи из српских београдских листова од атентата па до 20. јула 1914. у десетом прилогу је извод о (седници нишке подружине Народне Одбране; у једанаестом прилогу је извештај о члановима Народне "Одбране у Босни, и о томе како у српском Министарству Војном, у сали, има једна слика која представља зору како се плави и диже над Босном и Војводином, а испод ње вила са мачем и штитом на коме су исписани редови: „Још неослобођене "земље: Босна, Херцеговина, Војводина, Срем, Далмација, итд.“...

2. Ултиматум у Европи.

Аустро-угарски посланик у Берлину тражио је "одобрење да одмах преда берлинском кабинету ову ноту, дакле пре него што се буде предао ултиматум У Београду. Али је добио одговор да је нота већ саопштена преко немачкога посланика у Бечу као врло поверљива ствар, и да формално треба да се учине кораци једнога истога дана у престоницама свих Великих Сила. Због овога је доцније покретано питање, да ли је Немачка знала за текст ау"стро-угарске ноте Србији или није.

Са предајом горње ноте у Риму ствар је ишла "теже. Италија је била савезник; о њој је требало водити више рачуна, јер се знало да она тражи