Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

158 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

жрај путем дипломатских преговора, који ће бити олакшани свршеним чином у Србији.

Гарискоме посланику бечки кабинет је дао упутства да преда, на дан 24. јула, копију ултиматума, и да опомене француску владу на аустроугарску политику из последњих година, која је била у томе да изравнава супротности између обе групе Великих Сила и одржава равнотежу међу њима. Он је захтевао да ублажи оштрину ноте, али није му допуштено да усменим објашњењима Г. де Селву, заступнику Министра Иностраних Дела, ублажи тежину услова из ултиматума, нити да ишта саопштава новинарима. Уз то му је наређено да предају ултиматума у Београду, која је падала у исто време кад је Председник Француске Републике напуштао Петроград, објасни као неку нарочиту врсту бечке љубазности: „Било би мање љубазно да је бечки кабинет ранијим кораком покварио свечаности у Петрограду“, поручује гроф Берхтолд грофу Сечењију у Париз, не заборављајући да помене, да су У Петрограду на окупу два највећа противника Тројног Савеза, Поенкаре и Извољски.

У Лондону, код Сер Едварда Греја, аустроугарски амбасадор, гроф Менсдорф, даљњи рођак краљева енглеских, није добро прошао. Сер Едвард Греј му је одговорио, на његов позив за помоћ у овом важноме кораку: 1) да ће све зависити од тога какви су докази за кривицу Србије у сарајев'ском: атентату, 2) да ће дати одговор кад види какви су услови ултиматума, и 3) да треба Русију уверити да су основане оптужбе противу Србије, и да су услови из ултиматума изводљиви.

У Петрограду гроф Сапари, нови аустроугарски посланик, имао је најтежи задатак. У Русији нису били расположени према Двојној Монархији још из онога доба када је барон Ерентал издејствовао анексију Босне и Херцеговине, а пред светом у Европи приказао целу ствар тако жао да је он то учинио са пристанком рускога Министарства Иностраних Дела. Гроф Сапари имао