Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 157

Трст и Трентино, као и већи утицај у Арбанији,. можда чак и Валону. Италија није могла да води. политику „притиска народносне идеје“, јер је начело народности основа њене једновековне политике, · а поред тога, тршћански гувернер, кнез Хоенлое, поступао је у то време врло рђаво са народносним мањинама у целоме подручју Трста, и тиме створио. у целој Италији велико нерасположење. Гроф Берхтолд је био добро обавештен да су сви владајући кругови у Риму противу сваке аустриске акције у Србији. Чувени италијански правник Фузинато је тада предао и један мемоар италијанској влади, у коме је показао да Аустро-Угарска, међународно говорећи, нема права да тражи од стране државе ништа кад је у питању политичка пропаганда, ерцхерцога није убио поданик Србије, те према томе не може ништа од Србије ни тражити. Аустро-Угарска је“ ову ствар узела мање озбиљно; она је третирала Италију као силу другога реда; нерасположење је било у царским, војничким, аристократско-клерикалним круговима према Италији велико. Они су падали у раздражења кад се Италија помињала. Али, зато је о свему томе више водила рачуна берлинска влада него бечка, која је тврдила да Италија нећеи не сме ни у какву акцију противу Аустрије после искуства у Триполису.

Из разговора који су вођени у Риму између аустро-угарске и италијанске владе, може се извести да је Италија била против аустро-угарскога корака у облику у коме га је Аустро-Угарска намеравала учинити у Београду, и да је бечка влада до 24. јула управо крила своје праве намере. Она је уверавала тадашњега министра Иностраних Дела, Сан-Ђулиана,. да се Аустро-Угарска неће повећавати териториално“ на рачун Србије а, међутим, у Бечу је било утврђено да се Шабац и још неки делови Србије задрже, ако се рат између Аустро-Угарске и Србије повољно сврши. У Бечу је преовладало мишљење“ да ће се моћи доцније некако с Италијом изаћи на.