Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 181

— Дакле ипак!

То није био никад царев обичај да тако прима рђаве вести.

Узео је из руку ађутантових забележено саопштење, па онда приђе споро, клецајући, столу. Руке су му дрхтале, и прошло је неколико тренутака докле је увукао иза ува своје наочаре и успео да прочита оно неколико редака.

— Но, рекао је најзад цар више за себе, прежид дипломатских односа не мора још значити сукоб... Нека Министар Иностраних Дела одмах дође... одмах.

И гроф Берхтолд је дошао цару. Њихов разговор није објављен, али у ноћи између суботе 25. и недеље 26. јула гроф Берхтолд је телеграфисао у Рим и у Петроград да увери владе италијанску и руску, да Аустро-Угарска не жели да се проширује на рачун Србије. У исто време гроф Берхтолд је уверавао првога ађутанта грофа Пара, да је сукоб између Аустро-Угарске и Србије ствар њихова и ничија више. Али гроф Берхтолд није умео улити поверење, ни повратити никоме тога дана расположење. За ручком, у недељу 26. јула, код цара је била цела његова породица, као и увек кад је цар био у Ишлу, али нико речи није проговорио, као да су сви предосећали да је ово последњи пут што окупљени ручају заједно са царем.

У недељу 26. јула дошао је у српско посланство један нижи чиновник са Балплаца, у свечаноме оделу, изашао пред српскога посланика, и предао му ноту којом га обавештава да је, због неповољнога одговора српске владе, бечка влада опозвала из Београда барона Гизла, и у исто време дао му и један нарочити пасош за повратак у Србију са особљем посланства. Пасош је био великога облика, на кабастој хартији, налик на пергамент, и за овај случај нарочито штампан и потписан од самога грофа Берхтолда.