Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

182 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

8. Тројни Савез према Тројном Споразуму.

Немачка је рачунала да ће одмах, после прекида односа, настати војничке операције противу Србије. Одлагање аустро-српских операција је сматрано као велика опасност за интервенцију других сила, и зато је она препоручивала одмах политику свршенога чина. Аустро-Угарска је, међутим, била још 25. јула мобилисала 8 корпуса војске, а тврдила је да ће тек 12. августа бити мобилизација готова.

Предлоге Сер Едварда Греја о посредовању Енглеске, Француске, Италије и Немачке, о ублажавању бечке владе преко Берлина, о четворној конференцији за решење аустро-српског спора и за случај аустро-рускога спора, Немачка је одбила. Њени су разлози били увек исти: први, спор је ствар Аустро-Угарске и Србије, а други, Немачка као савезник не може изводити Аустро-Угарску пред суд. Немачка није водила рачуна ни о чему, па ни о молби краља енглескога да се, у четворо, и мирним путем реши овај спор.

Кад је Италији саопштила своју одлуку, 26. јула, да путем рата реши свој спор са Србијом, одмах је Аусто-Угарској речено да је тон ноте непријемљив, да је требало саопштити целу ствар Италији као савезнику раније, или да је није никако. и никоме требало саопштавати чим се тврди да је спор само ствар између Монархије и Србије. Али, исто тако, италијанска влада је одредила и своје држање, које је не може бити стварније: а) на случај каквога рата са Русијом, Италију неће везивати уговор о Тројном Савезу, који је одбранбенога карактера, а рат против Србије је нападнога карактера; 6) обештећење на случај да Монархија што териториално добије. У једном разговору са немачким амбасадором у Риму, италијански Министар Иностраних Дела је казао да је Србија њој потребна да спречи пут Аустрији на Балкан. Уверавања грофа Берхтолда да Аустро-Угарска не наме-