Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ 0.%Х.С. 189

Берлину као и у Бечу играју опасну игру... Немачки пролетаријат треба да пази да Немачка не вади из. блата Аустрију...“

Италијанске новине као што су Меззавдего и(пота!ге а' Папа писале су у прилог мира и саветовале Србији попустљивост, а 7пбипа, Роро!о Ко-. тапо, Согтете а: Паџа су на страни Аустрије, и тобез икакве резерве. |

Француско јавно „мнење је забринуто и даје у главноме савете помирљивости Србији, а неке новине осуђују најживље Аустро-Угарску, „која у ствари хоће да понизи и уништи српски народ.“

Само Рапу Тејеогарћ и Папу Отартс у Енглеској отворено стају на страну Аустрије, и заступају аустро-угарски поступак, а друге новине, иако у почетку догађаја од сарајевскога атентата више наклоњене Хапсбуршкој Монархији него Србији, осуђују аустриски ултиматум. 7штез мисли да, ако је он последња реч Аустро-Угарске, онда је рат ту... Њени захтеви су крајње тешки и понижавајући; они погађају суверена права Србије као независне државе. — Могшто Розр каже да су захтеви без примера... Одрицање суверенитета и независности Србије; такви се захтеви постављају само покореној земљи... Ултиматум руши начело једнакости права међу народима.

Од руских новина само је орган проф. [. Миљукова Реч била противу сваке помоћи Србији. Сви други претећим тоном траже да се Србија не напушта. Н'овоје Времја, у недељу 26. јула, има три чланка. Сва три су врло оштра. У првоме се тврди да Аустрија хоће да уништи Србију, и то у договору са Немачком. „Немачки цар има само једну реч да каже, и Аустрија би повукла своју ноту. Зна цар да ће Русија свом војничком снагом да помогне Србији, да ће напад на Србију значити рат са Русијом, и да ће Немачка и Француска морати угазити у рат.“ Кад је цар Виљем прочитао овај став. из 8. Времја, он је узвикнуо: