Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

190 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

= Нисам могао претпоставити да ће цар бити уз разбојнике и краљоубице, чак и по цену европ"скога рата. Германи не могу тако резоновати, већ "само Словени и Латини.

Најјаче је погодило Немце Вечерноје Времја, „У своме нарочитоме издању у недељу 26. јула: „Руси "(су учинили све што су могли да се сукоб између "Србије и Аустрије не прошири. (Кад шор Како Онда се цар не би обраћао мени, примећује Ви-љем П на прегледу штампе који му је послао гроф Пурталес из Петрограда. Аустриске трупе могу свакога часа прећи преко српске границе, и улога Русије је јасно одређена: она има да пошље Србији у помоћ потребну војничку помоћ. (Убицама краљева! додаје Виљем !].)

Румунске новине нису биле све подједнако ра"сположене. Али може се рећи да су, сем Адеверула, "биле више на страни Србије. Бугарска и турска штампа су одмах добиле тон дивљега непријатељоства, које се често скривало под маском сажаљивости или балканских мудровања.

И цар Виљем ![ је дао своје мишљење о срп'ском одговору. Поред онога што је раније на њему записао кад га је прочитао, он је својом руком написао овакво писмо своме Министру Иностраних

Дела:

„Пошто сам прочитао српски одговор, који "сам добио јутрос (28. јула у 10 часова пре подне), ја сам уверен да су у главном задовољене све жеље „Дунавске Монархије. Оно неколико резерви, које чини Србија, могу се, по моме мишљењу, путем преговора, уредити. Али пуна капитулација је објављена огбр е! штре, и сваки повод за рат нестаје. Али како су Срби ориенталци, то треба употребити сошсе толепсе. Аустрија би могла окупирати Београд као "залогу за извршење обећања, и задржати га докле се фактички не испуне. То је нужно и због тога да „се да часно задовољење војсци коју, по трећи пут и некорисно, мобилишу, да јој се дадне, бар при-