Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

212 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

сом Црне Горе. За дуг низ година своје владавине он је подржавао непрекидно тај интерес, па макар да су његове спољње ознаке често изгледале општега, опште-српскога значаја.

ИМ зато прве покушаје црногорске омладине (1904.) да се Црна Гора претвори у какву такву уставну државу, и да заједнички са Србијом ради на ослобођењу Српства, кнез Никола предусрета неповољно. Између њега и ње почиње око тога борба, која се преноси на цело југословенство и постепено се окреће противу њега. Узалуд кнез Никола дарива Устав 1905. (који је израдио Ст. Ћурчић), узалуд даје владу опозицији, његов утицај и углед опада и у земљи и на страни, нарочито код Срба у Русији. После владе М. Радуловића и Андрије Радовића, кнез Никола се враћа на стари пут, узевши владу меканога Д-ра Лазара Томановића. Али, народ у Црној Гори није био расположен више за режим те врсте; иако је кнез ишао у народ и агитовао за владу Д-ра Томановића, народ је био за Омладину. А кад је уочи избора 1907. пошао у Беч, Омладина је преломила над њим свој штап; она сматра да је он издао интересе уједињења из династичких разлога. Избори су били крвави, а после њих дошла је позната цетињска „афера са бомбама“, којој је наставак загребачки „велеиздајнички процес“. Кнез Никола и аустриске власти изводе Србију на оптуженичку клупу, у намери да Београд прикажу као легло завера и буна, а црногорску омладину као агента Београда. Бачено блато на Београд враћа се, ипак, у лице приређивачима процеса; кнез Никола губи своју велику популарност, којој је јако био помогао рђав режим краља Милана у Србији, а добија што је одсекао од народа у Црној Гори врхове народнога покрета који је био за споразум са Србијом. Кнез Никола је веровао у снагу Аустро-Угарске и њен рачун да очува његов престо у Црној Гори. Аустро- Угарска је од 1904. имала тај рачун и за Румунију и за Бугарску и за Црну Гору, али је то био рачун без договора