Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1, S. 224

212 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

сом Црне Горе. За дуг низ година своје владавине он је подржавао непрекидно тај интерес, па макар да су његове спољње ознаке често изгледале општега, опште-српскога значаја.

ИМ зато прве покушаје црногорске омладине (1904.) да се Црна Гора претвори у какву такву уставну државу, и да заједнички са Србијом ради на ослобођењу Српства, кнез Никола предусрета неповољно. Између њега и ње почиње око тога борба, која се преноси на цело југословенство и постепено се окреће противу њега. Узалуд кнез Никола дарива Устав 1905. (који је израдио Ст. Ћурчић), узалуд даје владу опозицији, његов утицај и углед опада и у земљи и на страни, нарочито код Срба у Русији. После владе М. Радуловића и Андрије Радовића, кнез Никола се враћа на стари пут, узевши владу меканога Д-ра Лазара Томановића. Али, народ у Црној Гори није био расположен више за режим те врсте; иако је кнез ишао у народ и агитовао за владу Д-ра Томановића, народ је био за Омладину. А кад је уочи избора 1907. пошао у Беч, Омладина је преломила над њим свој штап; она сматра да је он издао интересе уједињења из династичких разлога. Избори су били крвави, а после њих дошла је позната цетињска „афера са бомбама“, којој је наставак загребачки „велеиздајнички процес“. Кнез Никола и аустриске власти изводе Србију на оптуженичку клупу, у намери да Београд прикажу као легло завера и буна, а црногорску омладину као агента Београда. Бачено блато на Београд враћа се, ипак, у лице приређивачима процеса; кнез Никола губи своју велику популарност, којој је јако био помогао рђав режим краља Милана у Србији, а добија што је одсекао од народа у Црној Гори врхове народнога покрета који је био за споразум са Србијом. Кнез Никола је веровао у снагу Аустро-Угарске и њен рачун да очува његов престо у Црној Гори. Аустро- Угарска је од 1904. имала тај рачун и за Румунију и за Бугарску и за Црну Гору, али је то био рачун без договора