Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

218 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

Чернишевски, били су писци које су југословенски националци —- омладинци, кришом, по ноћи, у димљивим собицама, гутали. Један од њих, В. Гаћиновић, био је добар познаник Лава Троцкога, са којим је и друговао. ИМ отуда се осећа код њих нека горчина рускога нихилизма и револуционарства, које они потчињавају национализму. „Буна против старих политичких и економских форми нашла је своје изразитеље у младоме нараштају интелигенције која се развијала по школама нижим и великим Сарајева, Загреба, Беча, Прага, Граца, и у неколико. Београда... Тај нови нараштај представља интелигенцију српско-хрватскога села, и, предвођена школском омладином, она организује велика сеоска друштва; кооперативна, трезвењачка, гимнастичка.“ У ова друштва. уносе се широке народне и социалне идеје у Босну, Херцеговину, Далмацију, Хрватску. Полако се стварала национално-социална свест код омладине у Аустро-Угарској, а после и у народу. Омладина издаје у рукопису или иначе одломке Кропоткинова дела о нихилизму, али не заборавља ни култивисање Мацинијеве личности: о завереницима карбонарима, о „Младој Италији“, штампани су чланци који су звоно за узбуну, позив на буну. Босна је била највише измакла. Око листа Омладина, у којем су излазили чланци руских писаца револуционара, окупља се највећи део левичара. Брошура Бакуњинова Комуна и чланци Херцена ишли су од руке до руке кроз редове омладинаца и омладине, која је тек почела учити књигу. Дела атентатора су се славила као дела највећих јунака. Ето, ту и у таквој школи подизали су се атентатори сарајевски, које хоће да доведу у везу са званичном Србијом и које је Аустро-Угарска хтела да направи туђинским агентима. Младићи који су извршили атентат у Сарајеву нису били огорчени само противу туђина и противу његова апсолутистичкога режима, него су били и противу политичке покварености која је узимала маха у редовима југословенских маса. Аустриски чиновници и „куфераши“