Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х. С. 219

систематски су ширили корупцију и почели убијати. дух отпорности код народа, Кад се загледа у поратне мемоаре аустриских виших чиновника и генерала, види се како је један део интелигенције југословенске био већ у рукама бечке или пештанске владе. Омладина се гадила од тога. На претресу због сарајевскога атентата, атентатор Чабриновић, говорећи о побудама свога дела, каже и ово: „..Па онда оне српске заставе на Илиџи (извешене кад је Фр. Фердинанд дошао у Босну)... Вређао ме начин како су гау Сарајеву дочекали. Па наш Сабор; Димовићева странка издаје лист Исшину посве у владином духу. Да, то ме је вређало, да се Србин понижава до туђега слуге... Ми смо мислили да су потребни атентати на Сабор, на мамелуке, на Настиће и остале хуље...“ Омладина се решавала и да гине, да даје примере, да буса светле гробове, да потресе утрнулу савест својих старијих, да на тај начин протестује. Пре рата, у круговима југословенске университетске омладинеу Бечу, редовно се могло чути како поједини жучно и опоро нападају и оцењују шеткања неких људи, а нарочито босанских Срба, Хрвата, муслимана — тадашњих првака, — по канцеларијама бечким и пештанским, ит. зв. опортунистичку политику 2абеттеш Југословена. Омладина је хтела да огради и себе и народ од тога. Атентатор Богдан Жерајић убија себе после неуспелога атентата на генерала Варешанина, Принцип окреће револвер себи у груди кад је испалио два хица на царски пар; Чабриновић гута цианкали после бачене бомбе. Кад је В. Гаћиновић написао. књижицу Смрш једнога хероја и уздизао Жерајића, он је хвалио пример личнога јунаштва, давао подстрек другима, посредно показао мекуштво и страх маса.

Сви атентати које је омладина југословенска извршила, били су упућени против носилаца туђинског режима. Жерајић је пуцао на земаљскога поглавара 1910. године у тренутку кад је овај у име цара Фрање Јосифа ! први пут отварао свечано сед-