Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

42 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

несрећни пар, овим невероватним планом, који се у бечким дипломатским круговима знао из чешких највиших аристократских кругова. По томе плану, после победоноснога рата над Француском и Русијом, Фрања Фердинанд би могао лако због своје супруге променити дворски хапсбуршки устав, добивши још и за своја два сина, Максимилијана и Ернеста, два нова краљевства. Један би постао краљ државе Пољске, а други државе Славије. Пољску би састављале све земље од Балтичкога Мора до Црнога Мора; у састав Славије ушле би Угарска, Чешка, југословенске земље до Солуна. Над целим царством владао би за живота Фрања Фердинанд, а после његове смрти Аустро-Угарска би се претворила у три државе; поред ове две краљевине остала би немачка Аустрија са Трстом под владом Карла Франца Јосифа. Све три, опет, ушле би у федеративни савез са Немачком Царевином.

5. Цар и његов наследник.

Између наследника престола и цара било је неслагања. Пре свега због брака са грофицом Хотек: то стари цар није никад заборавио; а друго, и због њихових супротних природа. Њих двоје су били два разна типа: докле је стриц био прави потомак лоренске куће, дотле је други био више потомак Бурбонаца. Један је тих, други напрасит. Један за полумере, за крпеж, други за јаке и радикалне мере. Један се окружавао људима средњих способности; други је тражио људе енергичне. Отуда су цареви људи на челу политике гроф Голуховски, помирљиви прави племић, а на челу војске фелдмаршал Бек; а људи Фрање Фердинанда: гроф Ерентал, берзијанац и скорохлебовић на Балплацу, а Конрад Хецендорф у Гл. Генералштабу. Нагодба о Двојној Монархији из 1867. типичан је пример какав је Фрања Јосиф: и најгоре решење, само да се не иде даље у борби. Његов синовац није био за компромисе. Неслагања између цара и његова на-