Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 43

следника су почела још 1905., а дошла 1911. до вр– хунца. Те године показали су се оба какви су. Тада су у угарском сабору Кошутова и Јустова партија. водиле велику опозицију противу војнога закона, старајући се да што више добију за Мађаре. Да би. се добио тај закон, који су и из Берлина подржавали, заједнички Министар Војни, фон Шенајх, био. је готов да се влади- Куена Хедервариа даду неки уступци. Шенајх је радио по цареву захтеву, и био је од главе до пете царев човек. Ф. Фердинанд је опет био мишљења да не треба никако попуштати. Цар му је био дао и нека обећања у томе“ „смислу. . Али, у. исто. време позват је. тајно у Ишл тадашњи мађарски министар војни, Хазаји, с којим је: цар удесио шта ће све уступити да би сабор изгласао војни закон. Законски предлог је примљен, али је Ф. Фердинанд био са царем, отада, на ратној нози.

Фрања Фердинанд је у Аустрији, у поређењу са старим царем, сматран као нека врста напреднога, либералнога човека; међутим, он је требао: бити врло консервативан. Унутра, он је из династичких разлога друкчије гледао на националне мањине у Монархији него његов стриц и мађарски државници, па друкчије и него и његов савезник Виљем [, али није радо гледао на развијање демократије. Споља, његова присна првобитна мисао је била Тројецарски Савез Аустро-Угарске, Немачке и Русије. Савез три цара сматрао је као најбоље јемство за ред и мир у Европи. Ту политику су исповедали и неки његови цивилни саветодавци. Али,. она је била немогућа; њу је Бисмарк готово онемогућио, а Ерентал сасвим уништио.

Фелдмаршал-лајтнант барон Маргути, генерал из цареве војничке куће, забележио је неке разговоре са наследником, и тврди да је овај био одавна. мишљења да је аустро-угарски двојни систем престарео, и да би га требало заменити системом савеза држава, који би се састојао из неколико, а по броју становништва, једнаких државица.