Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С. Х. С. 47

да хоће њен углед и прво место међу војскама. Мали, жив и окретан, са пуно планова и речи, Конрад је на први мах задобијао. Његови планови су били сугестивни, али и неостварљиви. Он је био пре по„литичар него војник-реформатор, каквога је тражила аустро-угарска војска. Он је хтео све наједанпут и на брзу руку; а обнова војске захтевала је дуго стрпљење и рад. Због тога прави војници нису веровали у њега, у његову чврсту руку и моћ да води читаву војску. У осталом, барон Конрад и није око себе окупљао оно што је најбоље, већ у главном његове знанце; војску није познавао. Отуда су о Конраду, нарочито старији официри, имали мишљење да је он једна фантазија, која гађа из топова који још нису пронађени. То је био један идеалиста-родољуб који је имао идеја, али на челу војске, мозаик-војске каква је била аустроугарска, требало је нешто друго. Рат је показао да је војсци требала идеја ошаџбине.

Конрад је натуцао нешто српски, и њиме се служио. Он је био затровани непријатељ Србије, а све је Србе сматрао као заковане непријатеље Аустро-Угарске. У осталом он је стално проповедао и тражио рат, најпре са Србијом, а после и с Италијом. У његовим мемоарима, које је писао као готово и све војсковође који су у рату изгубили битке, има безброј мемоара и разговора са царем, са Фрањом Фердинандом, са владама и министрима, у којима он говори само о томе. Кад је завршена анексиона криза, он пише: „Кад је Аустро-Угарска хтела да задржи Босну и Херцеговину, рат је са Србијом био неизбежан. Али, иза Србије је стајала Русија. У години 1908—1909. нити су Србија нити су Русија биле готове за рат; Аустро-Угарска је била. — Никад одлучна, пропустила је згодне прилике, стара царевина је ишла у пропаст.“ Кроз цео балкански рат 1912—1913., па све до 1914. тражио је превентиван рат. Крајем 1913. и почетком 1914. Конрад је кукао за пропуштеним приликама. „Са највернијим савезни-