Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ (сб- 25 (65 51

Један пут је био барон Макијо, други пут фон Ипен, трећи пут Рапапорт (све његови чиновници). За свако питање гроф Берхтолд је, у осталом, и друге стране посланике не само српскога, упућивао на овога или онога шефа одељења; шефови су у ствари њега упућивали како ће да говори. Њега су и војници и његови чиновници гурали на ово или на оно; он је примао то, али радије је слушао извештаје о дербију у Лондону, и тркама својих коња у Бечу.

За све време од 1912—1914., у спољњој политици а нарочито у оној на Балкану, осећали су се дух и рука грофа Форгача. Такав је био први начелник барон Макијо, један дрвени бирократдипломат, такав гроф Хојош, десна рука грофа Берхтолда, такав гроф Сапари, мађарски аграрац, такви Мусулин, који је редиговао текст ултиматума Србији, и шеф пресбироа бечког, један врло вешт и способан чиновник, Кања фон Кања, тако и Визнер, кога су слали у Сарајево после атентата. Они су сви свога шефа, — аматердипломату грофа Берхтолда, — гурали у рат. А да су сви били за рат о томе су бечка архива и бечке новине препуне. Од 1905. па до 23. јула 1914. штимована је из Балплаца бечка штампа противу Србије и за рат. Гроф Берхтолд је на силу аустроугарски амбасадор у Петрограду, а после на силу и министар иностраних дела, усвојио је на силу политику војничке партије и Фр. Фердинанда; он је најпре постао оруђе њихово, а после немачкога амбасадора у Бечу фон Чиршкога.

Пред сам рат гроф Форгач је био све и сва на Балплацу. А гроф Форгач, као и краљ Фердинанд ! бугарски, целога живота су мислили на умањење Србије. „Граф Форгач, пише један његов друг, био је јасан. Он није могао да скрије своју мржњу према Србима. Он рече да је Србија заслужила најоштрију лекцију и Аустро-Угарска ће умети да јој ту лекцију и дадне“.

Председник угарске владе, гроф Тиса, који је

4%