Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

52 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

од 1908. био господар у Угарској, био је увек за један обрачун са Србијом. Тај озбиљан и јаки човек, налик на једнога крутог шкотског пастора, или назаренског жреца, који је имао више двобоја него прстију, кога су мрзили и клерикалци и шовинисти пештански, био је за рат са Србијом, али, за рат издаље припремљен, рат који би био оправдан пред Европом. /.ко је био за рат са Србијом, он није био сасвим за анексију ни Србије Аустро-Угарској ни макар кога дела Србије. Он је то оставио далекој будућности. Требало је помађарити најпре оно Срба што је било у Војводини. Царински рат са Србијом било је његово дело, а цела трговинска политика била је политика свих мађарских аграраца. После Тисе, који је био одан цару и идеји дуализма а одлучно противан триализму, долази гроф Штирк, председник аустриске владе. Они су само по судбини личили један на другога; оба су пала као жртве политичке борбе од руке атентатора. Несмислица и ускоглеђа, гроф Штирк је заступао увек туђа гледишта, у овоме случају мишљење војника и клерикалаца: рат са Србијом. Витез Билински, заједнички Министар Финансија и за Босну и Херцеговину, био је наклоњен мирноме решењу сукоба аустро-српскога, који је од, 1903. узимао, из дана у дан, све оштрији облик. Билински није био до јуна 1914. за рат, не зато што. је био Словенин-Пољак, него зато што је веровао. дубоко да Аустро-Угарска у борби са Србијом мора. бити јача. У његову главу, у аустриски менталитет, није могло ући да може бити друкчије. Када је се тадашњим српским послаником у Бечу говорио о југословенскоме проблему, он је увек остајао на своме пољском осећању да ће се, кад-тад, сви Словени ван „Русије ујединити и то под Хапсбурзима и против: Руса. Он није крио да до рата са Србијом може доћи, ако се мирним путем не уреде односи са њом. Билински са Фр. Фердинандом и грофом Берхтолдом није био на доброј нози у многим, па и у српскоме питању. Иако врло обазрив у разговорима, ипак је пока-