Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.Х.С. 73

што је радила Аустро-Угарска преко својих представника у иностранству.

Аустро-угарски отправник послова из Београда телеграфише у Беч сутра-дан по атентату. ... „Јуче, 15/28. јуна, је прослављена годишњица Косовске Битке када је српски родољуб Милош Обилић са два друга победоноснога Мурата мучки убио. Где Срби живе Обилић је народни јунак. Наместо Турака смо — захваљујући пропаганди под заштитом краљевске владе и дугогодишњој новинарској кампањи — сад ми дошли као крвни непријатељи... Српска влада је, иако је вест била позната у Београду око 5 сахата поподне, тек око 10 сахата у вече наредила да престану видовданске свечаности; незванично и у мраку продужена је ова. Људи су се од радости грлили (очевици тврде) и чуло се како се каже: „Тако им и треба, давно смо очекивали“, или: „То је освета за анексију“.

Сутра-дан је исти отправник послова питао начелника Министарства Иностраних Дела у Београду: „Какве је мере полиција предузела, или мисли предузети да се трагови атентата, који ноторно у Србију воде, пронађу“.

На дан 30. јуна немачки а асаИор у Бечу, фон Чиршки, телеграфише у Берлин овако: „Гроф Берхтолд ми је данас казао да се сви конци завере, чија је жртва надвојвода, стичу у Београду. Завера је тако вешто удешена да су намерно изабрани за извршиоце злочина сасвим млади људи који се не могу осудити на тешке казне. (Ове је речи на депеши подвукао својеручно немачки цар и ставио примедбу: „Надам се да могу“.) У Министарству се торко јадају на српске сплетке. Чујем овде, чак и од озбиљних људи, како понављају исту жељу, да треба једном из основа пречистиши рачуне са Србима. (И ове је речи цар на телеграму подвукао и са стране записао: „Сад или никад“). Ја се користим сваком приликом да ошклоним пребрзане кораке, шо чиним шихо али изречитшо и озбиљно. (Ову реченицу је подвукао сам Виљем [| и са стране за-