Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С.%Х.С. 88

које и у граду: немир, страх, потиштеност, огорчење противу Срба. а

Потиорек, који је највише био крив за догађаје, почео је губити главу. На улици је прво у Сарајеву, па после по Босни, почео распаљивати већ и иначе разјарене руље. Власт је дала план и списак српских домова, она је дала вође четама за сваки крај Сарајева, она је дала и оружје, неком секиру, неком будак, неком батину, револвер. Рано ујутру по Видов-дану почеле су дејствовати чете, на челу којих су два „четника“ носила цареву слику и пошла у разбојништво, вичући: „Доле Србија, Доле Срби! Доле краљ Петар!“ Секира је праштала по капијама православних Срба и чуо се крши ломљење, као и писка застрашених и нападнутих „људи, жена и деце.

Потиорек је био бесан на Србе. Имао је разлога. Али, овога дана заиста је изгубио главу. У првим тренуцима сарајевскога атентата видео се човек недорастао догађајима. Он је мислио да треба руљи оставити власт) и све му се чинило да није ни брзо ни довољно, да га млађи не слушају. Кроз отворен прозор на Конаку, где су његове канцеларије, допирала је она измешана хука руље која руши, ломи, туче. Потиорек се осмехивао; али се и бојао. Свуда су се и свима, а њему међу првима, предвиђали српски бомбаши; а војска и жандармерија још се нису биле вратиле у своје касарне са маневара. Потиорек је праскао, претио, али је стрепио у себи.

На наваљивање из Сабора проглашено је опсадно стање и преки суд. Потиорек је тражио од бечке владе да затвори све банкарске и просветне установе Срба, сва културна српска друштва, да се укине црквено-школска аутономија, да се Сабор одмах распусти, да војска узме све у своје руке. Овај генерал-државник, који је сахранио себе као најлакомисленији управник једне круновине-и као ратник 1914. у Србији, тражио је рат.

Потиорек је засипао депешама Заједничко Ми-