Sveti Sava kao propovednik Srpske pravoslavne crkve : sa prilogom njegovih propovedi

водио. Он употребљује чак догмаличии термин омооубија „да твит се сила оМОО СИНЕ Троице |Доментијан 196 стр.) кога је први употребпо Атанасије Велики те и овим потврђује, да је он заиста дубоко био познат са грчком православном богословском литературом.

Проповеди Св. Саве оригиналне су, и ако је он, без сумње, читао п изучавао проповеди великих грч_ их хришћанских проповедника. МЕ почетку овојих

проповеди није стављао текст као што је био обичај код грчких хришћанских проповедника, што такође сведочи о самосталности његових проповеди. Скоро свака проповед завршује се са прославом Бога. Проповеди су изложене јасно и на српско-словенском језику који је тада био доступан и народној маси као говорни језик. У почетку готово сваке проповеди обраћа се слушаоцима са речима: браћо, децо, оци.

Предмете за проповеди узимао је равне, како му је кад шта требало, али се ипак све сводило догматичним и моралним истинама, т.ј. прослављању Бога, утврђењу православне вере, наде и љубави, извођењу практичких упутстава и њихове примене за живот свештенства, народа и старешина. Проповеди Св. Саве по својој омилитичкој Форми спадају већином у категорију слова и кратких поука.

Проповеди Св. Саве одликују се благим и пријасним тоном. У њима нема никакве оштрине нити једностране осуде. Јака логичка веза, дубоки разлози, топлина осећања п величина мисли, дубока убеђеност у предмет који се у проповеди расматра као п љубав према њему, — све ово чини главну карактеристику проповеди Св. Саве и све је ово имало вредности да његове проповеди тако јако утичу на ум, срце и душу слушалаца и српског парода, да се и данас традицијом народном живо представљају и изазивају у памети народној тако, као да Свети Сава и сада живи и проповеда народу свом, што је у ствари и продужила његова црква, те зато слободно и по правди можемо допунити његову химну овако: „Тамо венци, тамо слава, где је српски пастир и проповедник Сава. Појте му Срби песму и утројте,“

ши