Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

101

"ватнија је његова претпоставка, „да су, можда, наши стари од хришнана староседелаца ових земаља светковање Св. Мартина примили још пре него што је римска црква из заједнице васељенске цркве иступила.“!) Ми се у старим споменицима нашим са именом Мартина највише и сретамо у породицама Влаха,

"једног дела заосталих староседелаца. Али да је Св. Мартин био

"светитељ опште хришћанске цркве и да је и на истоку празнован кад се у главноме у нашем народу празнује, сведоче нам источни стари извори: синаксар императора Василија из Х века; еклога»дион или месецослов грчког еванђеља Криптофератског манастира из ХГ века; грчки синаксар или пролог, који је писао Петар у Х! веку; месецослов при грчком еванђељу ХП века, што га је ахимандрит Антонин послао Кијевској Дух. Академији; први синајски месецослов уз грчко еванђеље из ]Х века. Свуда се у овим споменицама Св. Мартин, епископ турски, бележи 12. новембра. Има доста и других споменика, у којима се овај светитељ пише разних дана месеца новембра, па и 112) На истоку су 10. и 12. новембра слављена и друга два светитеља овог имена: Св. Мартин, епископ франгијски (| 98.) и преподобни отац Мартин, епископ таракински.3) Друго од ова два имена беспорно је Мартина Турског.

Покојни Милићевић је, изазван свакојако овом разногласношћу, правио као малу анкету о слављењу !1-ог новембра, па му је испод Јелице одговорено, да „мратинци (мратиштаци) славе и помињу само Св. Мрату; за Мину, Виктора и Вићентија не знају.“ Од једног мратинца у Београду чуо је, да он слави Стевана Дечанског, али му на питање његово нико из народа то није потврдио. „Свуда се зна само за Св. Мрату, и тек понегде за Св, Мину.“ Завршио је, да у садашњим месецословима (руским и по њима израђеним нашим) нема под 11. новембром Светог Мрате, али да га је у старима било, сви пак који тај дан славе знају да славе Св. Мрату. Тек у наше време неки од интелигентних хоће да рекне, да слави Св. Стевана Дечанског. У народу се с тога срета и име Мратинко,“) Забележен је и један случај отвореног утипања за овакву смену у корист свога народног светитеља. Стари учитељ земунски Цветко Поповић причао је проти Ру-

"варцу, како је у детињству питао своју матер, зашто она

увече, молећи се Богу и крстећи децу, говори и „Св. Стеване,

1) Школски Лист, г.1Х, 1867., стр. 392., 398. 2) Архимандрита Серпа, Голнш Мћелцословљ, т. П, Москва 1876. г.,

жтр. 271. и 802.

3) Ив. Косолаповђ, Мбспиословђ Православно Каволическон Церкви, второе изданје, Симбирскљ 1880. г., стр. 542.

4) М. Ђ, Милићевић, Славе у Срба, Годишњица Н, Чупића, год. !., стр. 101; Живот Срба Сељака, С. Е, 3. књ. 1, стр. 146. ·