Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

за доброчинства његова обећао помоћ своју, да победи. По

106

И код Агиоритика су поред имена Св. Мартина од 10-Х! само ова два стиха овакве исте садржине (не привидимо их због немања грчких слова), а она је доказ, да је на оба места реч о Мартину Таракинском.

Код Агиоритика се одмах и под 12-Х1 наводи Св. Мартин, али сепогрешно и онназива таракински. Међутим, наши Пролози јасно указују, да је ту реч о Мартину Турском. У сва споменута три Пролога, као и у четвртом, који се у Народној Библиотеци води под бр. 576. (опет из ХМ! в.), он се назива „фритићски“ и фригијски. М његово се житије почиње овим стиховима, који одговарају анахоретству Св. Мартина Турског:

„Не бЂбше мирђ достоин тебђ, Мартине,

ВБн же и его проче!-« прђиде вБ мир велики“.

У житију се каже, да је при Тројану цару био по чину кнез („комисб“),) да га је цар поставио за војводу (стратилата), као такав, „поушценђ бетвб на блргармо на бранљ“, упла-

шио се силе непријатељске, али му се у сну јавио Христоси

Христовом упуту је после победа примио иночки чин, постао епископ града Константина, „иже оу Гале лђбжимаго“, чинио многа доброчинства и чуда. Јасно је, према овоме, да је овде реч о Мартину Турском, а овакав назив града дошао је свако-

јако отуда, што се Тур за време Римљана називао Саезагоаипшт, па га или грчки писци, које су наши преводили, или сами наши назвали Коастантин.

Истоветна је садржина казивања о овој двојици светих Мартина, од 10. и 12. новембра, и у Прологу српске рецензије ХМ ника, који се налази у Лицејској Библиотеци у Љу бљани, у збирци Копитара, под бр. 19., л. 144—а и 159—6.

У руским макаријевским Четним Минејима, онако како су се у последње време издавали, нема житија Св. Мартина Турског. У Минејима Св. Димитрија Ростовског (| 1709.), који се, поред разних преписа макаријевских Минеја, користио и збирком Асја Запсјогшт, има овог светитеља под 12. октобром, а нарочито је опширно житије у издању ових Минеја на руском говорном језику (у Минеју за октобар, Москва 1902. г., стр, 281.), У штампаним Пролозима руским (прегледао сам штампан у Москви 1843. и у Петрограду 1595.) назива се епископом Константина града „Галилеискихђ предблљ,“ свакојако место „Галских“, али остала садржина одговара животу Мартина Турског, сем те погрешке, подешене према дану празновања у Русији, да је умро 12. октобра. Он је умро 11. новембра око 400-те год. У руском прологу се каже, да је цар поставио Мартина за војсковођу и послао га против варвара, који су се на Рим устремили били. Међутим, у нашим се Пролозима, као што смо видели, каже, да га је

1) властелин гувернер провинције.