Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

и

107

послао на Блгаре, за које се онда није ни знало. Значи да су наши преводили из грчких Пролога, па нису њихово вулгарос

· превели са правим значењем његовим (простак,. дивљак, вар-

вар, скит), него именом познате им у доба превођења суседне народности. Са текстом преведен је буквално и датум грчког читања правила, па и синаксара Св. Мартину Турском на дан 12. новембра. А код Грка се могло певање и читање Св. Мартину с 11-ог пренети на 12-ти зато, да се не би крњило правилојако поштованог у њих Св. Великомученика Мине.

У нашој Српској Цркви почела се занемаривати прквена служба Св. Мрати са појавом штампаних богослужбених књига, која је појава, поред материјалних оскудица и других беда после губитка државне самосталности, све више умањавала скупо и заметно преписивање књига. Прво је Божидар Вуковић унео под 11. новембром у Празнични Минеј (он га је назвао СБбор никљ), штампан у Млецима 1536.—1588. године, само службу Св. Стевана Дечанског. Тако се продужило иу доцнијим прештампавањима, паи у преписима и изводима из ове књиге. Овде је почетак замени из родољубивих разлога службе Св. Мартина службом Св. Стевана Дечачског и гуа бљења могућности, да свештеници · свечарима мратиштацимчитају правило њиховом светитељу. Међутим, сам народ одржао је свест о своме патрону и није га, као што смо видели испуштао ни из своје показане славске молитве и благосиљања. сој

Кад јеикакојеу руске богослужбене књиге преведено служење Св. Мартину Милостивом на 12. октобар, могло би се само уз припомоћ онамошњих извора коначно расправити.. Напред је показано, да је и по извесним домаћим, а и са стране донесеним рукописима, Св. Мартин и тамо празнован у новембру месецу, највише 10., 11., 12. и 13. Разлика у овим блиским једно другом датумима могла је доћи и са случајних погрешака приликом преписивања, али пре ће бити услед намерног кратког помицања празновања због каквих других локално јаче истакнутих светитеља или знаменитијих храмова у крају, у коме је рукопис постао, а и због познатог старог двојства у обележавању датума светитељских празника. Већина је бележила по самим данима празновања, али су неки датуме стављали дан пре, с обзиром на то, што црквено правило светитељу отпочиње на вечерњу у очи самог његовог празника.

(О уједначењу црквених богослужбених књига, па ио месецослову и празновању светитеља бавио се у Русији још такозвани Стоглави Сабор из 1551. године. Али је главно: исправљање и уједначавање отпочело од Црквеног Сабора у'