Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

9

За време ручка-се напијају здравице, а и у славу, али много

простије, него што се то чини у другим крајевима. . 'После ручка изврши се предаја колача новом колачару и онда настаје весеље. Е "Овако се прославља тога дана Св. Сава у целом селу,

као код овог домаћина, с том само разликом, што они не "режу колаче, него само примају госте, дају ручак и веселе се.

У близини села Калуђерице, између Лештана и КалуЂерице, на по сата далеко од ових села, налазе се рушевине некадашњег манастира, за који се у народу прича, да је био подигнут и намењен успомени Св. Саве и његових ученика. То се место данас зове „Манастириште“. — Име села Калуђерице по предању доводи се од тога, што је на месту, где је сада село, био манастир Калуђерица, који је зависио од овог манастира Св. Саве, и у коме су боравиле само калуЂерице — женске. Доцније је тога манастира нестало, а задржало се само име Калуђерица. Оба су манастира славили Св. Саву. — Причају, да се „калуђерица“ — „домаћица овог села“, како је народ зове, често јављала у близини села, те су је виЂали многи људи, паи данас се она јавља, како народ у то верује. Ако би се појавила каква болест у селу, иако се „домаћица овог села“ уто време јави, значи да ће болест престати.

Постоји предање, ма да је доста тамно, да је манастир (Св, Саве близо села Калуђерице, а и сам манастир Калуђерица, стајао у вези са једним другим манастиром, који је биоу атару села Винче, које се налази на северу од села Калуђерице на самом Дунаву, за који се прича, даје био велики манастир и имао своју школу. Тај је манастир, како предање вели, постојао још од цара Лазара, имао је много калуђера, а у својој школи имао више од 200 ђака. Овај је манастир пропао најездом Турака.

Ево на какав је начин пропао горе речени манастир. Још пре пропасти овога манастира постојало је село Винча и то много веће него што је данас. Оно је имало свога војводу, чувенога Минчића, за кога се вели, да је лично учествовао у косовском боју. Кад су Турци победили на Косову, он се вратио своме дому у Винчу. Услед доцније најезде Турака наш је народ по свима крајевима бегством морао тражити спаса, да би сачувао главу и многи су бежали преко Дунава према селу Винчи. Превоз преко Дунава у том тешком времену вршили су калуђери манастира код села Винче. Мана«стир је тако скривен, да га Турци нису могли ни знати ни наћи и тако су калуђери овога манастира спокојно могли вршити посао превожења и тиме указивати знатну услугу своме народу. Како су калуђери тиме чинили штете Турцима, то се ови.