Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

последњи реше пошто пото да сазнају место пребивања

_ калуђера, и да им се освете. После дугог труда они најзад успеју, да поткупе једног ђакона, калуђера тога манастира, и овај им прокаже место где је манастир. Поред многих _Срба, који су били принуђени да напусте своје огњиште и да беже на угарску страну преко Дунава, био јеи напред. споменути војвода Минчић, који са По ралином пребегне __преко Дунава у село Старчево. - Турци, дознавши где је манастир, дођу изненада једнога дана и потуку све калуђере и све ђаке овога манастира. Ово се страдање зове „ђаковска погибија“, вероватно због тога, што је том приликом изгинуо велики број манастирских ђака. Турци су и сам манастир порушили, те данас од њега нема никаквих трагова, али се зна место на коме је био, а то је близу места, на коме се налази Чолићев гроб (овај је Чолић по својој жељи закопан ван гробља, на томе месту). Војвода Минчић, прешавши у Старчево, тамо направи кућу и, како је био богат човек, носио се мишљу, да подигне у томе месту и цркву. Његов син није хтео одобрити тај план очев, рекавши да је боље подићи цркву у својој. старој постојбини, у селу Винчи. Отац се није слагао са тиме, бојећи се Турака. Но син не хтеде да послуша оца, него се одвоји од њега, врати се преко Дунава и насели се опет у Винчу и почне да се спрема, да подигне цркву у Винчи. Но бојећи се, да отац не подигне цркву пре њега, и да очева црква не пропева пре његове, те би се, вероватно, због "тога и сам морао вратити натраг, син пре подизања цркве подигне само звонару и, обесивши звоно, почне звонити и позивати народ на богомољу. То чује његов отац и веома се изненади. У томе дође син оцу и каже му, да је цркву подигаб и у њој се народ већ може молити Богу, те зато позива све да се врате назад. Нешто се тада и повратило, али оца на то није могао приволети. Том приликом отац му је рекао: „Синко, ако си заиста цркву подигао и у њој божја песма пропевала, да си сретан и благословен, али, ако си ме преварио, да Бог да од твога племена не било никад више од 3—4 куће!“ И заиста, још и данас постоје потомци те породице, али никад их нема више од 3—4 куће, по причању њих самих.

Све ово слушао је свештеник Леринчанац од Николе Петровића-Нинковића и Маринка Нинковића, потомака те куће.

Ову заветину спомиње још Алимпије В. Богић'). Он каже, да калуђеричани преслављују Св, Саву. За Стару Калуђерицу каже, да има добар извор, око 20 дана орања, нај-

5) Опис Врачарског Среза, Гласник Српског Ученог Друштва, књХАХ, стр. 168. и 296.

нај