Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

писан

121

Је ли то село близо, упита Св. Сава. Овчар одговори: „ево, одмах је испод нас“. — „Гладан сам, би ли се могло наћи мало хлебар“ Овчар одговори: „Наћи бе се и нешто више; оста-

"вићу овце код тебе, а ја идем да донесем“. Отишао је, ушао

у село и објавио о старцу и о томе, да је гладан, те-му треба изнети мало хлеба. Сељани једва дочекају, да понуде старца, те сви домаћини похиташе, да изнесу ко је шта имао. Изашли су код старца, назвали му Бога, а он им прихватио поздрав. Затим су изнели хлеб и с хлебом воде, вина, воћа, ко је шта имао, па сели да заједно са старцем обедују. Кад су обедовали, Св. Сава их је благословио, да им село довека буде сито и свачим задовољно. И дан дањи је ово село богато. Још је казао: „Ово место да се зове Трџезица од данас па довека“. Тако се и зове, а на висоравну његовом показује се земљиште налик на какав насип око 100 метара дугачак и, као, сасечен са стране, за које се говори, да је то оно место, на коме је Св. Сава обедовао с народом. Одатле се Св. Сава упутио дубље у Пољаницу.

И Михаило Стефановић, парох гумеришки, казивао ми је, да је мајка његова била из села Белишева, у Виногошу, па им још као деци причала, да се код Белишева налази место, које се зове Трпезица зато, што је на њему ручао Св. Сава, кад је путовао да учи народ.) :

На четврт часа више села Горњег Вршогоша, у клисури, кроз коју пролази пут из Врања за Гњилане, налази се место, које народ назива Савино Дубје. Ту су два велика храста и више њих чесма добре воде. Храстове нико не дира и сматрају их и поштују за света дрвета, као и литијске записе. Народ прича, да је Св. Сава ту пролазио, и, жедан, ударио штапом, те је потекла вода, коју такође зову Савина Вода, а испод ње су изникла ова два храста, па по води иониим цело оно место названо је Савино Дубје.

Захарије Константиновић, сада прота Округа Топличког, а родом из села Шишаве, у Ср. Власотиначком, казивао ми је, да је од своје мајке у детињству слушао причу, коко је Св. (Сава, путујући по народу, дошао у Власошинце, где су му власотинчани украли петла, кога је са собом, као показивача ноћњег времена, носио, а који се гласом својим издвајао од других петлова. Зато их је Св. Сава благословио, „да им се петлови у главу увичу“, да им својим певањем никада мира не дају. Отада, па до данас у Власотинцу и околини чују се петлови и у доба, у коме по другим местима не певају, а

1) Требало би распитивањем по оближњим селима сазнати: не постоји ли какво слично предање о Савиној Трпези, планини између Копаоника и Столова (Спомиње се код М. Ђ. Милићевића у Кнежевини Србији, стр. 618., 704. и у Српском Етнографском Зборнику, књ. М!, 525.).