Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

1 а =

има времена, кад је кукурекање њихово досадно. Слично предање за Власотинце забележио је и покојни М. 5. Милићевић (у својој Краљевини Србији, стр. 331.).

Из Власотинца је отишао у Грделицу, где су му украли врг, у коме је воду за пут носио. Због тога их је проклео, да им вргови о врату висе, те се тамо и у околини често сретају гушави људи. Од мајке је слушао и то, да ове гушаве људе дирају, како су два гушавца појили кобиле један на. једној, други на другој обали Мораве. Гуше им биле толико велике, да се, заметнуте главе, нису могли сагнути и видети сваки своју кобилу, како пије, него су један другог преко воде питали: „пије ли ми кобила воде“. Онај с оне стране одговара: „пије, пије; а моја кобила — пије ли>“ Слушао је као. дете, да, кад неко с неким гушавим хоће да се нашали, он му каже: „пије ли ми, бре, кобила водег“ Па дода: „ако, оћете да краднете лејку (врг) Св. Сави!“

У Црној Трави, у Ср. Власотиначком, прича се, како је Св. Сава, пролазећи кроз њихово село, застао на сеоској испаши (утрини), на месту званом Видње. Сакупљени овчарчићи, из несташлука, почну терати шалу с њиме, због чега их је благословио: „гидије и политикани да будете!“ Зато су

„црнотравци такви и до данас. Живљи су и протурнији од

осталих суседа, и, одлазећи, као цео остали онај високи и сиромашни крај, на зараду, већи успех од осталих постижу. Казивао ми Јован Поповић, парох црнотравски.

Кад је Св. Сава путовао и учио народ, наиђе у село Просек, на изласку из Сићевачке Клисуре, у Ср. Нишком, па потражи мало вина, а они му, место вина, донели воде. Светитељ им онда рекао: „вода вас и однела,“ те их зато Нишава. често плави и носи. Одатле се упутио уз Нишаву и, кад је наишао у Синево, потражио је воде, а они му дали вина. Зато их благословио, да најбоље вино роди код њих, па тако се и збило, и, као по чуду Божјем, лоза у самом камену расте и даје најслађе грожђе и најбоље вино у оном и иначе винарском крају (Видети сличнону В. Ср. Цркве за 1926. г., стр. 519.).

То исто препричао ми је овако пок. Стојилко Цветковић, бив. парох ружићски. —

Кад је једном, пре жељезнице, на коњу ишао војнику у Пирот и враћао се отуда, заноћио је код Станка, оца познате двојице винарских трговаца, Матеи Танасија Радојковића.

„Тада му је старац Станко причао, како је постало Сићево, па

додао и ово. – Ишао Св. Сава из варошице Трна преко Беле Паланке, па од Св. Петке сишао у Сићево. Једна девојка код сићевачких подрума захватала воде на Нишави. Св.