Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

38

Славе Пешров-дан, а Преслављују Св. Саву 8 кућа Промицаћа у Малој Дренови, у Левчу, пореклом из Старе Србије). свакојако од Васојевића.

У новонасељеном селу Савинцу, у Ср. Јабланичком, Окр. Врањском, 7 кућа (толико их је било 1915. г.) Црногорала, поред своје главне славе, преслављују Св. Саву. Свакојако су из Дробњака или Пиве. Треба то испитати, као и: да ли су по овој преслави и ново село своје Савинцем назвали"

Непосредно из Копаоничког и Рудничког краја, односно из ових рудних области, немамо података о славама, јер нису антропогеографски потпуно проучени, те не можемо показати ништа ни о слављењу Св. Саве у њима. Али међу пресељеницима отуда у крајеве, који су проучени, налазимо светосаваца, који потврђују претпоставку, да су и тамо заостали дубровчани и посрбљени Саси рудари узимали Св. Саву за крсно име своје. Тако, у Планиници колубарској 10 куна Лозњака и Мијајловића, пореклом из рудничког села Лозња, славе Св. Саву. А Миљковићи, пресељеници из Планинице у Лајковац, тако исто 2) Пошто су, сем забележених у опису левачког села Велике Сугубине 13 кућа староседелаца, сви остали из Рудничког и Крагујевачког Округа, дакле из једне исте рудне области, то су свакојако отуда и Шапоњићи, којих има 95 кућа и сви славе Св. Саву) У „Лапову славе Св. Саву 9 купа Нветковића, досељених из Прељине рудничке'). У темнићским селима: у Брајковцу 4 куће Милосављевића, из Жупе копаоничке; у Селишту 14 кућа Стојковића, у Љубави 2 куће Петрића, и једни и други досељени такође из Крушевачког Округа, дакле са подножја Копаоника, — славе Св. Саву.) Прота пиротски Михаило Недић, родом из Велике Дренове, у Доњем Левчу, ка зивао ми је, да у споменутом селу Селишту слави Св. Саву и породица Шогољаца, старином из села Шогоља, у Жупи под Копаоником. Прота Богосав И. Поповић, намесник куршумлијски, казивао ми је, да у косаничком селу Мачковцу славе Св. Саву Милан и Јосиф браћа Савићи, досељени из Копаоничког Среза, у Окр. Крушевачком.

Из једног од најзнатнијих рударских крајева на источној "страни нашег живља имамо обилатијих података о слављењу

1) Тодор М. Бушетић, „Тевач, 0. Е. 3, књ. У, стр. 488.

2) Љубомир Павловић, Колубара и Подгорина, СЕ 3 - књ УМШ, стр. 750. и 864.

з) Тодор М. Бушетић, Левач, 6. Е. 3., књ. М. стр. 487.

1) Тодор Радивојевић, /еденица, С. Е. 3., књ. ХУ, стр. 225. :

5) Станоје М. Мијатовић, Гемнић, 6. Е. 3., књ. Ут, Београд 1905. г.. стр. 305, 308., 314. "