Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

67

«Саву поштују чак Далматинци и Хрвати римског исповедања, а у очима православних Срба он је постао виши од свију уугодника Божјих. „„Знаш ли ти у чему је разлика међу Шокцима (католицима) и Ришћанима (православнима)г““, питао сам, вели, ја једног православног у Срему. „„Како да не, одговорио ми је он: Шокци верују у Рим папу, ми — у Светог Саву.““')

Али ово последње, као што видесмо, не важи за католике наше, који су остали на старини својој и око врела старог веровања и живота народног. Зато је био у праву родољубиви «Србин католик Вид Вулетшић-Вукосављевић, иницијатор за појачано сакупљање народних прича о Св. Сави, на чији је апел. „Босанска Вила“ Николе Кашиковића постала до сада главни зборник истих, кад каже: „Срби, без разлике обреда,

" честе Св. Саву, првог српског светитеља, те им је то свето име биљег душевнога јединства у свијем крајевима, ђе Срби живе. Ова дивна слава не лучи брата од брата, нити пита како се ко крстом крсти, но само које име. носи.“>) Онда је разумљиво и то, што далматинци католици из крајева, који су изгубили славу, кад су се стално. настањивали међу православне Србе, и хтели да обнове слављење крсног имена, попут старих овамо дубље у континенталним крајевима нашим, око рударских места и тргова, стално одомаћених дубровчана и других примораца, узимају обично Св. Саву, нпр. професори Фрања Елезовић и пок. Никола Врсаловаћ, уметник Драгутин Инкиостро и други.

И поред велике верске преграде између хришћанства и муслиманства, дубина пијетета, што су га дела Св. Саве у души нашег народа на вечита времена за његово име освојила, очувала је и код наших муслимана поштовање према Св. Сави и после њихове промене вере, а зато их ни благодатна моћ светитељевих посмртних остатака није напуштала. Милешевски калуђери казивали су 1627. године у Москви, како "мошти Св. Саве „многа чуда и знамења и сада творе и исцелења дају свима, који се нуждавају, вернима и невернима духове лукаве прогоне.“ У новембру месецу 1659. г. казивали су они, опет у Москви, како је манастир Милешева пострадао од Сејде Ахмет паше босанског зато, веле, „што ми крстимо Турке поред Саве чудотворца.“з) И само спаљивање

5) А. Гилбфердинга, Собранте Сочиненш, томђ 1, СПетербургђ 1873. г., стр. 217. ~) Свеши Сава у народном предању, Босанска Вила, г. ХП, 1897.,

стр. 41. Б у · 3 Споменик Српске Краљ. Акад. Наука, књ. ИП, Сарајево 1922 г., стр. 154. и 162. = 5 5 8