Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem, page 9

заједнички ручали и.изабирали домаћина ове заветине за идућу годину. Од како је подигнута школа (1904.), заветина је сједињена са школском славом, колач се сече у школи, колачар (домаћин) бира као о великој заветини, али обично који имаи бака у школи. Свака кућа, имала ђака или не, носи заједнички ручак, богату „част“ у школу, коју су раније код записа носили. Ово сједињење заветинске и школске славе чини, да се Св. Сава у Јеловцу прославља свечаније него игде у околини.

Село Ломница, по казивању Димитрија Леринчанца, онда плажанског, а сада ћупријског пароха, такође носи литију првог дана Св. Тројице, а мала заветина му је Св. Сава, коме посте све куће, сем скорашњих досељеника из других села. Месе општи колач, режу га и славе у општинској судници. Неки домови месе и засебне колаче, како је који заветован и наследио од старих. Све ово чине без свештеника.

Ђуринац, казивао ми је Сава Миловановић, парох дубнички, носи литију у бели (тројички) четвртак, а мала му је заветина Св. Сава. Онда месе колач, режу га и напијају славу без свештеника, који има три школе у парохији, и у свакој треба да пререже колач, те на заветину не стигне, Али сељаци и без тога редовно иду на слављење у општинску судницу, толико да се тешко и сместе тамо. Посте за Св. Саву недељу дана.

Рекао ми је отац Сава и то, да и у селу Буровцу, у ср. млавском, сви посте за Св. Саву и славе га као малу сеоску заветину, долазе им гости из других села, а после подне се скупља сабор у селу.

Село Калуђерица, недалеко од Београда, близо пута, који води за Смедерево, такође слави Св. Саву као малу заветину своју. Народно предање и ово село и његову заветину доводи у везу са некадашњим месним манастиром Св. Саве. Овако ми је описао заветину и казао предање Димитрије Леринчанац, сада парох ћупријски, а некадашњи свештеник винчанске парохије, којој припада и Калуђерица. Заветину држи цело село и прима госте са стране, али не меси свака-кућа колач, као о својој домаћој слави, него се спрема један општи колач, који меси нарочито изабрани за ту годину домаћин (колачар). За ту цељ свештеник у очи дана славе — заветине иде домаћиновој кући и освети водицу, којом се. замеси тесто за колач славски. Пошто свештеник освети водицу у кући домаћина — колачара, он може ићи, ако има каквог посла, али увече око 5 часова мора бити поново ту у селу, ради одржања бдења, које: се у очи Св. Саве врши. Како ово село нема цркве, то се бдење изврши у кући домаћина — колачара. За ову цељ кућа се нарочито спреми и добро очисти. Одвоји се једна соба за бдење, у