Sveti Sava u narodnom verovanju i predanju : jedna od lako ostvarljivih dužnosti prema prosvetitelju našem

заједнички ручали и.изабирали домаћина ове заветине за идућу годину. Од како је подигнута школа (1904.), заветина је сједињена са школском славом, колач се сече у школи, колачар (домаћин) бира као о великој заветини, али обично који имаи бака у школи. Свака кућа, имала ђака или не, носи заједнички ручак, богату „част“ у школу, коју су раније код записа носили. Ово сједињење заветинске и школске славе чини, да се Св. Сава у Јеловцу прославља свечаније него игде у околини.

Село Ломница, по казивању Димитрија Леринчанца, онда плажанског, а сада ћупријског пароха, такође носи литију првог дана Св. Тројице, а мала заветина му је Св. Сава, коме посте све куће, сем скорашњих досељеника из других села. Месе општи колач, режу га и славе у општинској судници. Неки домови месе и засебне колаче, како је који заветован и наследио од старих. Све ово чине без свештеника.

Ђуринац, казивао ми је Сава Миловановић, парох дубнички, носи литију у бели (тројички) четвртак, а мала му је заветина Св. Сава. Онда месе колач, режу га и напијају славу без свештеника, који има три школе у парохији, и у свакој треба да пререже колач, те на заветину не стигне, Али сељаци и без тога редовно иду на слављење у општинску судницу, толико да се тешко и сместе тамо. Посте за Св. Саву недељу дана.

Рекао ми је отац Сава и то, да и у селу Буровцу, у ср. млавском, сви посте за Св. Саву и славе га као малу сеоску заветину, долазе им гости из других села, а после подне се скупља сабор у селу.

Село Калуђерица, недалеко од Београда, близо пута, који води за Смедерево, такође слави Св. Саву као малу заветину своју. Народно предање и ово село и његову заветину доводи у везу са некадашњим месним манастиром Св. Саве. Овако ми је описао заветину и казао предање Димитрије Леринчанац, сада парох ћупријски, а некадашњи свештеник винчанске парохије, којој припада и Калуђерица. Заветину држи цело село и прима госте са стране, али не меси свака-кућа колач, као о својој домаћој слави, него се спрема један општи колач, који меси нарочито изабрани за ту годину домаћин (колачар). За ту цељ свештеник у очи дана славе — заветине иде домаћиновој кући и освети водицу, којом се. замеси тесто за колач славски. Пошто свештеник освети водицу у кући домаћина — колачара, он може ићи, ако има каквог посла, али увече око 5 часова мора бити поново ту у селу, ради одржања бдења, које: се у очи Св. Саве врши. Како ово село нема цркве, то се бдење изврши у кући домаћина — колачара. За ову цељ кућа се нарочито спреми и добро очисти. Одвоји се једна соба за бдење, у