Svetlost : ilustrovan mesečni časopis : organ Društva za školsku higijenu i narodno prosvećivanje

96 Е СВЕТЛОСТ БР. 4.

кромпиров шећер, који у суштини није ништа друго до грожђани шећер. Има још једна врста вештачкога слатког градива, твв. сахарин; но овај производ, добивен из катрана. од каменог угља, и није шећер, по своме хемијском саставу. Овај сахарин, који је слађи од обичног шећера до 200 пута, није подесан за јело, већ служи као лек. :=

Стари Грци и Римљани нису гајили шећерну трску, али су ипак познавали шећер као трговински предмет. У средњу Европу донесен је шећер после великих крсташких ратова, којима су многе тековине богатога Истока пренесене на Запад. Главно стовариште за шећер беше у то време Венеција (Млеци), где беше пронађена и вештина пречишћавања или рафиновања тршчаног шећера. Доцније шећерна трска пренесена. је из Северне Африке у Америку. Сам Колумбо, славни проналазач Америке, пренео је ову биљку на Антиле, острва Средње Америке. За дуже време главна количина шећера. доношена је у Европу из Америке. Пре неких 150 година пронађе немачки апотекар Маркграф да има шећера и у репи. Он се задовољи тим открићем, али његов ученик Ашар премишљао је дуго, како би технички применио ово откриће. После 20-годишњега неуморног рада Ашар је заиста успео да произведе једну врсту репе, богату шећером, коју беше вредно прерађивати увелике. Прва фабрика за израду шећера из репе подигнута је пре 180 година у Шлезији, у Немачкој. У почетку је овоме шећеру много сметао увоз колонијалног шећера из Америке; но кад је Наполеон затворио европско копно енглеским еспапима, да би што више нашкодио Енглеској, тада доби силан полет ова индустрија; државе европскога копна морале су тада подизати фабрике за шећер. из репе. Нарочито ву лепи успеси постигнути у гајењу репе у Немачкој, Аустрији и Русији; с тога данас ове државе стоје на првоме месту у погледу производње шећера репина. То се види из ових статистичких података: Немачка је произвела 1905 год. 1605 милиона кгр. Русија 980 мил. кгр.; Аустро-Угарска 881 мил. кгр.; Француска 568 мил. кгр.3 Наша, шећерна фабрика у Београду имала је последње сезоне (1907). да преради 30—40 милиона кгр. шећерне репе, што чини

12 А. Неђегћ, Опсгез, зистегез еђе. (ВО. аејеп це). 13 Шево. Хефипе 1907, М 8341. |