Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 89

нином утврдили неки план о револуцији у Србији, и преко лета 1872 Риста Данић и Маша Којић долазили су у Србију да шире бакуниновске идеје, али су на брзо увидели да не могу ни маћи без Светозара Марковића и његових другова. Та секташка свађа и међусобна прогоњења много су дирала Марковића, и у писму Николи Пашићу од 28 августа 1872, писао је: „мене ово узајамно пљување страшно боли“.

И ако време које је провео у Новом Саду није пролазило на празно, Марковић се (рђаво осећао. Пре

1 У бакунистичким круговима у Швајцарској за дуже време одржавала се илузија о озбиљности бакунистичког покрета међу Србима. 1572 у Србији су имали да изврше социјалну револуцију Риста Данић, Таса Стојановић и Влада Милојевић: први од њих је свршио као консервативац, други као шпијун краља Милана у Швајцарској 1900, а трећи као уредник шаљивих листова. ВиМент Јурске Федерације (број од 9 маја 1875) бележи како је српска, полиција забранила „једну револуционарну брошуру на српском језику, у којој се предлаже „да се истребе што пре сви владари и сви попови, и да се на рушевинама старога друштва подигне федерадија слободних општина“. Вимент додаје: „револуционарне идеје, онакве какве су формуловали конгреси Интернационале м Париска Комуна прокрчили су себи пут чак у земље које наша буржоазија обично сматра за полу-варварске“. 1875 године почела, је изилазити у Смедереву Народна Воља, „лист за науку и политику“, од којега је изишло свега неколико бројева. Тај ефемерни лист дошао је после исто тако ефемерног листа Браничева, који је исте године изилавио у Пожаревцу. Око Народне Воље су били искупљени мало познати људи, борци другог и трећег реда, и лист је у ствари само био одјек крагујевачког Сшарог Ослобођења, са програмом: „потпуна народна самоуправа, народна слобода и народно благостање“. Уредништво се обратило органима, нове Интернационале: „Помозите нас вашом моралном потпором да идемо тим путем који води триумфу наше заједничке ствари“. Кад су уредници објавили на страни да им је лист угушен, Виџент је писао: „Влада им је оставила сву слободу да продуже свој лист, али је дала на знање уредницима да ће их пушкарати ако лист изиђе“. Известан број руских бакуниста који су учествовали у херцеговачком устанку 1875 мислили су да ће део покрет добити „социјалистички карактер“. Јатез ашШаште: ЈГ тфеттатотае, Т. 11, р. 271, 291, 306, Т. ТУ. (Ралз, 1910), р. 49.