Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 98

министарству у Пешту, и изјави жеља да се такве ствари у будуће не дешавају.

Протеран из Новога Сада, Марковић се за кратко време задржава у Карловцима. Он зна да га ни ту неће оставити на миру и сматра да када су већ отпочела гоњена, боље је бити гоњен у рођеној земљи, где од тих страдања бар општа ствар има користи. И он се одлучно. решава на повратак у Србију, па ма шта се десило. У априлу 1873 он се враћа у домовину, после више од године дана проведених у изгнанству, без оне старе вере у лакоћу посла и брзину успеха, без илузија о људима, али зрелији у мислима, богатији у искуству, и одлучнији но икад да настави стару борбу против свију зала од којих је страдала тадашња Србија.

ГЛАВА УЛ

ПОЛИТИЧКИ РАД У КРАГУЈЕВЦУ, ТАМНОВАЊЕ У ПОЖАРЕВЦУ, СМРТ У ТРСТУ

ОПОРАВЉАЊЕ У АРАНЂЕЛОВЦУ И У ЈАГОДИНИ. —- ОСНИВАЊЕ. ШТАМПАРИЈЕ И ЛИСТА У КРАГУЈЕВЦУ. „ЈАВНОСТ“. — СУДСКА ОСУДА. —— ПОЖАРЕВАЧКИ ЗАТВОР. —– „ГЛАС ЈАВНОСТИ“

И „РАД“. —— „ОСЛОБОЂЕЊЕ“. — пут У БЕЧ И СМРТ У ТРСТУ. —– ОДЗИВИ О ЊЕГОВОЈ СМРТИ.

Изгнанство је била велика школа за Светозара Марковића, и у светлости стварнога живота, он је видео. да ствари нису онако просте, једноставне и лаке као што то у књигама изгледа. У свом „пургаторијуму“, како сам вели, у Новом Саду, отресао се он младићске вере у речи и апстракције, и увидео да треба поћи сасвим другим путем. У једноме писму од 25 децембра 1872, говорећи о својој одлуци да се врати у Србију, он вели: „Сва моја радња од самога почешка била је погрешна. Сад се мора ударилам нов темељ, а зато треба радити много и много“.

1 Застава, 18178, бр. 45.