Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

94 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

1872 отишао је из Београда као доктринаран социјалист, у апсолутним идејама пролетерскога социјализма Интернационале; 1873 враћа се у Београд поколебан у својој социјалистичкој вери, са уверењем да у смислу радничкога социјализма не може се ништа радити у економски неразвијеној, земљорадничкој Србији, и да цео посао треба ставити на „нов темељ“, у смислу пропаганде општих демократских идеја, уставности и народне самоуправе, са даљом мишљу проширења задружне и општинске својине на српском селу.

И ако су га пријатељи одвраћали, он је на срећу прешао у Србију. Управник вароши Београда, Јаков Туцаковић одмах сутра дан по доласку, стави га у затвор, јер је казна по његовој штампарској кривици већ била извршна, али, по наредби министра Јована Ристића, он још истога дана буде пуштен. Ристић је мислио да бе га лепим поступањем и изгледима на кариеру одвратити од политичког рада, али то је било без успеха. Марковић је неколико дана остао у Београду, очекујући да види шта ће бити са њиме. Када је видео да га због те старе штампарске кривице неће узнемиравати, он напусти престоницу.

По савету лекара долази око ! јула на лечење у Аранђеловац. Он гледа да се што боље опорави и прибере што више снаге за рад. Устаје рано, у Букуљи лови дивље голубове и грлице, у бањи гледа забаву младога и веселога света. С времена на време, састаје се с Николом Пашићем, који у близини ради на трасирању жељезничке пруге. Бављење у Аранђеловцу користило је његовом већ опалом здрављу, и он остаје ту до 7 августа. Тада, преко Крагујевца, где се зауставио да се види са пријатељима, иде дома у Јагодину, у стару родитељску кућицу, у топли породични круг. Он оставља сваки посао за неколико месеца, све до јесени, негује своје здравље и повраћа своју душевну снагу, водећи „врло угодан буржоаски живот“, како сам пише. И здравље и воља за рад поступно му се враћају. У јесен 1878 пише он Милици Нинковић: „С мојом слабошћу свршено је. Ја