Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 95

сам вас вазда уверавао да ја имам врло жилав организам, и да се могу брзо опоравити сасвим. Ја то не говорим само ради умирења пријатеља, већ баш узимљем ствар сасвим озбиљно. Што мени не достаје, то је посао, посао који би ме свег заузео, који би ми дао прилике да поправим моје старе погрешке, да повратим морално спокојство, и своје човечанско достојанство...“

Посла у Србији је било и сувише, и у јесен 1873, после више од године дана нерада и расула, у социјалистичким круговима осећала се потреба за прибирањем и за радом. Само, овога пута, после многих преговора и разговора, пријатељи су решили да се посао не отпочиње у бирократском Београду но у слободоумном и народном Крагујевцу.

Стара престоница, главни град Шумадије, срце Србије, такмац Београду, Крагујевац је увек имао изузетно место међу свима варошима у Србији. Шездесетих година већ осећао се у њему известан интелектуалан покрет, и 1866 Стеван Влад. Каћански, тада гимназијски професор, образовао је активно омладинско друштво Шумадију, које је поставило себи за задатак да оснива празничне школе, да растура корисне књиге, да набави штампарију и крене један омладински лист. Почетком седамдесетих година у Крагујевцу се осећао известан опозициони дух: тамошњи либерали, верни традицијама своје странке од 1858, били су незадовољни опортунизмом својих београдских пријатеља, а прилично млађих људи, и из чиновништва и из грађанства, било је већу новим, радикално-социјалистичким идејама. Марковић и његови другови иззбрали су Крагујевац за средиште свога новога рада зато што се ту стекао највећи број интелигентних и употребљивих једномишљеника, и зато што у тој вароши грађанство је било приступачно новим идејама, нарочито радници у тополивници. Али Крагујевац је нарочито изабран стога што је у њему заседавала Народна Скупштина, и што се у њему најлакше могао пратити њен рад и најбоље утицати на по-