Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

96 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

сланике из народа. За целу Марковићеву групу је тада било јасно да је политичка и демократска акција најважнија, и да се тај посао најбоље може изводити у Крагујевцу. Најближа будућност, још 1874 и 1875, показала је да тај рачун није био погрешан.

Још у марту 1878 године једна група напреднијих чиновника, официра и грађана, слободоумнијих либерала, социјалиста и обичних добронамерних „пријатеља просвете“, склопили су друштво за подизање штампарија и покретање листа. У одбору су били: Тодор Туцаковић, трговац, официри Сава Грујић и Павле Шафарик, кмет и трговац Павле Вуковић, председник суда Димитрије Јовановић, протојереј Јован Јовановић, професор Стеван Поповић, супленат Светозар Милосављевић, и други. У току 1878 набављена је штампарија, „Крагујевачка Друштвена Штампарија“, и одмах се пришло покретању листа. Пера Тодоровић наслеђује очинство, и 2.500 дуката даје за социјалистичку пропаганду. Са тим људима и у таквим приликама могло се радити, и Пера Ђорђевић поручује Марковићу у Јагодину: „У Крагујевцу има прилично људи за рад. Сви су изгледи за рад врло добри — барем онаки како никад до сада нису били“.

Марковић се споразумео са друговима, и одлучио да уђе у посао са одбором Крагујевачке Друштвене Штампарије. Тајни план њихов био је овај: почети рад са тим одбором, јер ће власт бити мање неповерљива и попустљивија, лист у прво време не мора имати одређени правац, али кришом куповати акције, једнога дана узети штампарију у своје руке и листу дати сасвим црвену боју. МИ те јесени посао је отпочео.

8 новембра 1873 отпочела је у Крагујевцу да излази Јавносш, „лист за науку и политику“, коме је власники издавач била Крагујевачка Друштвена Штампарија, а плаћени и одбору одговорни уредник Светозар Марковић. Лист није био више социјалистички као што је био Радник, и као што је требала бити Једнакост, и то не само зато што мешовити политички одбор Штампарије не би то