Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

пета лвнирини слале

лаве те љевсвит

98 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

одмах, без одлагања, реши, и показати како ваља то „решити у корист народну“. Србији су потребне реформе као хлеб насушни, и то не само парадне реформе којима се баца прах у очн, но велике, корените реформе које из основа преображавају народни живот. Излажући општа демократска начела по којима треба да се преуреди Србија, Јавност продужује Радникову традицију: претреса и детаљна и стручна питања. Марковић, још у првом броју, организује једну занимљиву и важну анкету о политичком и економском животу сељака, очевидно прибирајући документа за израђивање детаљних програма и реформних предлога. И то боље но ишта показује његов позитиван дух и реалистичне преокупације његове. Он тражи да га пријатељи и дописници извештавају: како народ на селу живи, како је подељена земља, колико има општинске земље, шта се сеје, колики је доходак од земље, како стоји са стоком, какве су наднице, колико и коме сељаци дугују, како се задужују и како трговци и зеленаши наплаћују интерес и дуг; како стоје задруге и мобе; како је устројство општина, какве су школе, путеви; какав је утицај „полицијског система“, како народ мисли о власти и о својим правима, како схвата скупштину; какав је утицај учитеља, попова, стајаће и народне војске, званичне и незваничне књижевности ; каква је у народу „заузимљивост за опште ствари“. Јавност је први лист у Србији који је обратио пажњу на потребе широке народне масе. Поред тога, он заузима одлучно опозиционо држање, не улазећи у сува теорисања, него говорећи о конкретним стварима, и због тога има великог успеха. За неколико месеца, почетком 1874, лист је имао 1100 претплатника, и број читалаца, дописника и пријатеља стално се повећавао. Из либералних кругова Јавносш је нападана као да је у служби старих консервативаца, да би чинила сметње либералној странци; из консервативних кругова пошле су старе денунцијације о антидинастичким тајним намерама крагујевачких „комунаца“. Полицијска власт