Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 99

из почетка није узнемиравала лист, али када је опазила да лист добива утицаја на јавно мнење, да се у народу и у скупштини почиње образовати нека врста радикалне опозиције, реши се да прибегне одлучним мерама. Председник Крагујевачке Друштвене Штампарије био је капетан Сава Грујић, управитељ војне фабрике, који, и ако није био социјалист, важио је као напредан дух. Учасник у пољском устанку од 1863, један од оснивача петроградске Опшлишне, он је био у добрим односима са Марковићем, који га је сматрао, како он велиу једном писму, за „поштењејшу“ душу, и као човека који је много више на страни младих но старих. Влада га је попреко гледала као писца једне напредне књиге Војена организација Србије, штампане у Крагујевцу 1874, и када је он у новембру постао председник друштва које је издавало један опозициони лист, његов опстанак у државној служби био је немогућ. 24 децембра 1874 он је отпуштен, а у исто доба наређено је свима официрима који су били у друштву да одмах иступе. Њихово одлажење Марковић је сматрао као велику штету, јер их је, како је сам писао, сматрао за „најбоље чланове“. Заједно са официрима иступају и зависнији и плашљивији елементи. Марковип прима цео лист на своја леђа, чак и администрацију, помаган само Пером Тодоровићем, који је држао велику и важну рубрику извештавања са скупштинских седница. Одбор хоће да се отресе листа, и најзад једва пристаје да задржи власништво, али са тим да се изради програм по коме ће се лист уређивати. Крагујевачка полиција добива наредбу да притеже и чини сметње, и тешкоће су се у брзо показале. Цензура је удвојила своју ревност, и нарочити полицијски чиновник седео је у штампарији, читао све рукописе, и, питајући у тежим случајевима министра унутрашњих послова, просто наређивао: „ово може се штампати“, „ово да се изостави“. Полиција је почела оптуживати поједине бројеве, и најзад, 15 јануара 1874, Светозар Марковић, као писац, и Димитрије Стојковић, као одгоце