Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

100 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

ворни уредник, по више штампарских кривица, буду стављени у затвор.

У крагујевачком истражном затвору Марковић је провео двадесет и осам дана. Собу у којој је био затворен описује он својим пријатељицама Нинковићевим : Соба је „на горњем спрату неког старог трошног зданија. Тавна и прљава, јер се није бог зна када кречила, чађава, јер се фуруна пуши, а уз то је сва шарена — неко је из дугог времена тукао стенице, па је сада с тим крвавим траговима цео дувар ишаран. Патос је од цигле, прозори разглављени као и врата — но то је добро, јер улази чист ваздух. Иначе влажна је, и било би врло ладно да ја не уживам особиту милост као „политички“ преступник (а још више „бакшиша“ ради), па ми се фуруна тако ложи да јеу соби увек загушљиво и несносна врућина...“ Суд му није допустио да положи јемство, и да се из слободе брани. За све време лежања у затвору не узима се никако на испит. Нико му не сме улазити, и разговор са њиме допуштен је само у присуству истражног судије. Не дају му се књиге, перо и мастило, и његова писма из затвора писана су прокријумчареним мастилом на истргнутим листовима из бележнице. Полиција га је определила у своме рапорту као „пробисвета“, и тако се са њиме и поступа. Затвор је погоршао његову стару болест, и он тражи да се лекарски прегледа и да се у слободи лечи. Лекар налази да је за његово порушено здравље затвор „врло опасан“, и да га треба одмах пустити на озбиљно лечење. Али суд прелази преко тога, и без одговора.

_ Суђење му је било тек 20 фебруара.“ Државни тужилац Ђорђе Стефановић — који се у сличним, па и горим улогама јављао и 1883 и 1899 године — оптуживао је га као крајње опасна човека. „Г. Марковић, уобразивши да је он тај очекивани месија, који ће земљу ову рефор-

1 Јавноста, 1814, бр. 15.

2 Акта целе парнице и одбрана Светозара Марковића штамнани су у Јавности, 1874, бр. 21—25, у Застави, 1874, бр. 25—98, м у Будућности, 1874, бр. 15—82.