Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 101

мисати у духу социјалистичких начела, безобзирно је отрованим својим пером... нападао на најважније установе земаљске“, као што су Скупштина и владини посланици у њој. Не само то, но он је „нападао и вређао“ „и сама уставна права владаочева“, и „правдао подизање буне против владаоца“. Наводећи инкриминисана места (чланци у Јавности, бр. 7, 13 и 23), државни тужилац нарочито истиче ово место: „Народ је увек сматрао да има права да збаци једнога књаза, те да постави другог, у кога се више уздао да ће радити добро“. Државни тужилац истиче злочини карактер таквога писања: „Г. Марковић овим списом подражује дух револуционарни против владаоца и позива народ на буну против свог владаоца“. За све то писање државни тужилац тражи најоштрију казну. Марковић је дао опширан одговор, хладан, документован, примерак добре одбране, којом би се могао поносити и најбољи адвокат. Он је протестовао што државни тужилац тумачи његове чланке на свој начин, налазећи у њима оно што они и не садрже. Он никога није хтео вређати, и никога није увредио; сва његова намера је била да критикујући установе и људе помогне општем добру.

На дан суђења, не само судница, но и побочне собе, ходници, судско двориште били су препуни света, који је са нестрпљењем очекивао пресуду. Судила су три судије: Димитрије Лазаревић, као председавајући, Мата Филиповић и Груја Гавриловић. Судије се нису могле сложити, и пресуда је изречена тек сутрадан, 21 фебруара. Један судија, Гавриловић, нашао је да нема кривице и да оптужене треба пустити испод суђења. Друга двојица Филиповић и Лазаревић — који је, док су ти исти оптужени чланци изилазили, лично честитао на њима Марковићу — нашли су да има кривице, и Светозар Марковић буде осуђен на годину и по дана затвора, а одговорни уредник Стојковић на 9 месеца затвора и 60 талира новчане казне. После изречене пресуде, осуђени су се одмах жалили вишим судовима. По тражењу државног тужиоца