Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

102 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Ђорђа Стефановића, судија Груја Гавриловић, који је одвојио мишљење у изрицању пресуде, отеран је у Негтотин, неколико млађих судских чиновника, међу којима Таса Николајевић и Сима Костић, осумњичени да су имали симпатија према осуђеном, по казни растерани су по целој Србији.

Марковић је све већма слабио. На сам дан претреса једва се држао на ногама. Очекујући пресуду седео је у дворишту на влажној земљи, и одмах по том пао у постељу. Лекари му дају сведоџбу да га даљи затвор може убити, и на јемство Павла Вуковића, председника општине, и Милоја Барјактаровића, свештеника, буде привремено пуштен у слободу, док виши судови не реше по његовој жалби. Тек што се мало био повратио, полиција га, 12 марта, понова ухапси, јер га је окружни начелник, — који је јавно по вароши говорио да са њиме што пре треба „свршити“, — огласио за потпуно здрава. Тек на поновну представку тројице лекара буде пуштен на слободу.

За то време он грозничаво ради. Он сарађује на Јавности, коју полиција не престаје оптуживати, чак и због извештаја са парнице. Он израђује своје чланке у којима прецизује нови програм, преуређење општине, суда, школе, централне управе. Апелациони Суд, у седници од 20 марта, нашао му је извесне олакшавне околности, и смањио му казну на девет месеца затвора, не рачунајући истражни затвор, но од дана пресуде 21 фебруара. Од петоро судија који су му судили било је четири разна мишљења; председник суда Јеврем Барлов нашао је чак и отежавне околности, и тражио повећање казне. Касациони Суд, у седници од 11 априла, оснажио је пресуду Апелационог Суда.

Пресуда је постала извршна, и окружно начелство у Крагујевцу стражарно спроведе Марковића на издржавање казне у Пожаревац. Преко Свилајнца, где се састао са пријатељима, стигао је у Пожаревац 24 априла, у си по часа по подне. У затвор је дошао озбиљно болестан,